Tri četvrtine Nemaca smatra da je Kamala Haris bolji izbor

U roku od nekoliko nedelja, došlo je do važne promene na političkoj sceni SAD. Predsednik Džo Bajden odustao je od ponovne kandidature, a njegova znatno mlađa potpredsednica Kamala Haris ulazi u trku za Demokrate i sakuplja poene protiv izazivača iz redova Republikanaca, bivšeg predsednika Donalda Trampa.

U redovnom mesečnom istraživanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje je između 5. i 7. avgusta sprovela agencija Infratest-Dimap, 77 procenata ispitanih izjavilo je da smatra da je Kamala Haris pogodna da na izborima u SADpreuzme predsedništvo, dok samo deset procenata to misli za Trampa.

Još u julu, kada je bilo predviđeno da će sadašnji američki predsednik Džo Bajden učestvovati na izborima, 28 odsto je bilo uvereno da bi naredne četiri godine pod Bajdenom bile dobre. Tada je 59 procenata smatralo da ni Tramp ni Bajden nisu prikladni.

Većina smatra da izraelska vlada preteruje sa akcijama

Na Bliskom Istoku preti eskalacija, širenje trenutnog rata u Gazi na sukob između Irana i Izraela. Povod je ubistvo vođe islamističke terorističke grupe Hamas, Ismaila Hanije, tokom posete Iranu. Mnogi posmatrači smatraju da je Izrael odgovoran za to.

Jasna većina ispitanih smatra da izraelska vlada preteruje sa svojim akcijama nakon terorističkog napada Hamasa od 7. oktobra prošle godine: 57 procenata ispitanih slaže se sa ovom tvrdnjom, što je sedam procenata više nego u julu. Politiku Izraela u ratu smatra prikladnom samo 21 procenat.

Velika većina je takođe protiv toga da se Izrael vojno podrži u slučaju da ga napadne Iran. Samo 19 procenata ispitanih podržava takvu akciju, dok je 68 procenata protiv.

Uoči pokrajinskih izbora

Unutar zemlje, ojačala je desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Prvog septembra će u saveznim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji biti održani izbori za nove pokrajinske parlamente, dok će u Brandenburgu izbori biti održani 22. septembra. U tim pokrajinama, AfD u anketama ima između 24 i 31 procenat.

Da li bi ta delimično ekstremno desničarska stranka trebalo da učestvuje u vladi posle izbora? U istočnim nemačkim pokrajinama, dakle tamo gde se izbori održavaju u septembru, 33 procenata ispitanih smatra da je to ispravno, dok u čitavoj Nemačkoj tako misli 25 odsto ispitanih. U istočnim nemačkim pokrajinama, 60 procenata ispitanih smatra da učešće AfD u vladi ne bi bilo ispravno.

Veliki broj građana nezadovoljan vladom

Savezna nemačka vlada se i dalje slabo kotira među anketiranima. Koalicija SPD, Zelenih i FDP i dalje se spori oko budžeta, ljudi su nervozni zbog sporog napretka u digitalizaciji, polarizacije u društvu i inflacije. To se jasno vidi u istraživanju, odnosno u pitanju koju bi stranku građani izabrali „da se sad održavaju izbori“.

Najviše ispitanih bi glasalo za Demohrišćane – 32 odsto. Na drugom mestu je AfD sa 16 procenata, na trećem SPD sa 15. Slede Zeleni sa 12, Savez Sara Vagenkneht (BSW) sa 9 procenata i FDP sa pet odsto. „Ostali“ bi imali glas 11 odsto ispitanih.

A kada se postavi pitanje zadovoljstva radom vlade, 42 procenta je malo zadovoljno, a 37 uopšte nije. Samo 20 odsto ispitanih smatra da je vlada dobra ili vrlo dobra.

Dakle, nešto više od 13 meseci pre sledećih izbora za Bundestag, moralo bi da se dogodi mnogo toga da bi tzv. semaforska koalicija ponovo osvojila većinu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku