Tri razloga zbog kojih Srbija dobro prolazi u krizi

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije neko koga treba zamisliti kao uzor u liberalnim demokratijama: on vodi državu autoritarno, opozicija je bojkotovala izbore, a u pogledu slobode štampe ’Reporteri bez granica’ tu zemlju smeštaju na 93. mesto od 180. U pogledu spoljne politike, Vučić lavira između EU, svog najvažnijeg trgovinskog partnera, Rusije i Kine“, piše novinar Andreas Mim za Frankfurter algemajne cajtung.

Ali, „očigledno da (Vučić) neke stvari radi kako treba: teško da je bilo koja druga država u Evropi toliko malo ekonomski stradala od korone kao Srbija, zemlja sa sedam miliona ljudi. Vlada očekuje da će bruto domaći proizvod (BDP) u 2020. pasti za samo 1 odsto.“

U tekstu se dalje navodi: „Imajući u vidu uspone i padove bruto domaćeg proizvoda u prva tri kvartala prošle godine – svaki bolji od proseka EU – i sam predsednik govori o rezultatu bez presedana. A najavio je i da će krajem marta biti zvaničnih podataka ’koji će potvrditi da je Srbija broj jedan u Evropi’.“

-pročitajte još: Brnabić o vakcinaciji: Životi, a ne geopolitika

U članku se prenosi i mišljenje Branimira Jovanovića sa bečkog Instituta za uporednu međunarodnu ekonomju (WIIW) koji smatra da je „Vučić možda malo preterao – Srbija je dobro prošla, ali sigurno ne kao najbolja zemlja u Evropi. Litvanija, Turska i Irska bile su bolje u prva tri kvartala“.

Rast u prvom kvartalu 2020. – dobra polazna tačka

I po razmeni sa Nemačkom, najvažnijim trgovinskim partnerom Srbije, vidi se da je ta zemlja dobro prošla kroz globalnu krizu, ocenjuje nemački list – ukupan obim razmene porastao je za sedam procenata, dok je ukupan bilans razmene sa istčnom Evropom pao za 3,3 odsto.

U članku se citira i Sebastijan Sosa, predstavnika MMF u Beogradu, koji navodi tri razloga zbog kojih je Srbija do sada tako dobro prošla kroz pandemiju: „Rast u prvom kvartalu 2020. bio je veoma snažan i iznosio je 5,2 odsto. To je bila dobra polazna osnova za suočavanje sa krizom. Zatim, tu je ekonomska struktura zemlje sa visokim udelom poljoprivredne na koju kriza nije mnogo uticala. Prednost je bila i u tome što zemlja ne privlači mnogo turista, pa, za razliku od Hrvatske, nije ni moglo da bude mnogo gubitaka. I treće, politika je u značajnoj meri odgovorila na krizu.“

„Paket stabilizacije u vrednosti od devet procenata BDP bio je jedna od najvećih programa finansijske pomoći među evropskim zemljama u razvoju. Vučić je mogao sebi da dozvoli ekspanzivnu politiku. Dug je relativno nizak, a inflacija stabilna na 1,7 procenata. Centralna banka spustila je kamatne stope i, kako je pokazao decembar, tržište kapitala dobrovoljno je stavilo novac na raspolaganje, čak iako je zahtevalo povraćaj dvostruko veći nego prethodne godine“, sumira za nemački list Branimir Jovanović. Uz to se podseća i da je Vučić prošle nedelje najavio novi paket pomoći vredan 2,5 milijarde evra.

-pročitajte još: Nova pomoć države u Srbiji: Da li je ovo stvarno precizni snajper posle bazuke?

Srbiju vezati novcem za EU

„Srbija je atraktivna za evropsku industriju. Pre samo nekoliko dana, Vučić je zahvalio nemačkom ambasadoru Tomasu Šibu na činjenici da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 67.000 ljudi.“ Osim toga, kako se navodi, ima i investitora izdaleka. Srbiju su Kinezi odavno otkrili, a zajedno sa Francuzima gradiće metro u Beogradu, što je projekat vredan 4,4 milijarde evra.

Autor konstatuje da su „evropske države i institucije spremne da Srbiju uvedu u EU – ako ne pregovorima o članstvu, onda barem žele da je novcem vežu za zajednicu. Nemačka je tokom 20 godina uložila oko dve milijarde evra u projekte u Srbiji, podseća ambasador Šib. Evropska banka za razvoj – šest milijardi. Početkom godine obećala je i novu pomoć – u borbi protiv posledica korone, ali i za infrastrukturu i zaštitu klime. Pritom dalji rast Srbije ne zavisi samo od stranih donatora.“

Na kraju, „Frankfurter algemajne cajtung“ piše i propustima u Srbiji, navodeći mišljenje Jana Kesa Martijna, koji je upravo završio savetodavni program MMF u Srbiji: „Potrebne su strukturne reforme za jačanje privatnog sektora, borba protiv korupcije i bolji pravni sistem.“

Ekonomista Jovanović ukazuje međutim na rastući nacionalni dug: „Da li će vlada povećati porez ili će ići na kurs štednje?“  Jovanović je skeptičan po pitanju da će Srbija i dalje biti popularna kao i pre krize – „direktne investicije iz inostranstva su pale i malo je verovatno da će se uskoro vratiti na nivo pre krize“. „Srbija će možda morati da razmišlja o novom modelu rasta“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.

„Nisam mislio da je tako dobra organizacija u Srbiji moguća“

Srbija je dugo krivudala u borbi sa pandemijom korone. Prvo najstrože zaključavanje, a zatim potpuno otvaranje. Broj zaraženih je eksplodirao. Ali, zato vakcinacija funkcioniše. Postoje tri vakcine i ima ih dovoljno za sve, piše u svom redovnom blogu za nemački javni servis MDR, beogradski novinar Andrej Ivanji.

„Zar ne možeš nekad da napišeš i nešto pozitivno o svojoj zemlji? Koliko često su mi to pitanje postavljali sa zvanične strane, u zemlji beskrajnih afera i pogažene demokratije, u kojoj se kritika tumači kao nedostatak patriotizma ili čak izdaja. Ne – znao sam da odgovorim, jer mi ne dajete povoda za to. A sad konačno: jedna priča o srpskom uspehu!“

„U vremenima kada je pandemija korone paralisala društveni život i ekonomiju u većini sveta, Srbija je jedna od vodećih u Evropi kada je u pitanju vakcinacija protiv kovida 19. Skoro pola miliona stanovnika moje zemlje već je vakcinisano. Svakodnevno se vakciniše 30.000 ljudi. Vakcinacija je dobrovoljna, do sada se registrovalo oko 900.000 ljudi, a svakog dana ih je sve više, između ostalog i zato što svi vakcinisani imaju pozitivna iskustva.“

Ivanji navodi neka od tih pozitivnih iskustava, prvo svoje lično: „U četvrtak sam se vakcinisao – Sputnjikom V. Nisam mislio da je tako dobra organizacija u Srbiji moguća. Otišao sam do Sajma čije su se dve hale preuređivale za masovnu vakcinaciju. Morao sam da stanem u red, ali sve je prošlo vrlo brzo. Od čuvara, preko pomoćnog osoblja, do lekara - svi su bili izuzetno ljubazni. Nisam to očekivao. Sve je trajalo manje od pola sata.“

Ivanji prenosi i da je čuo reči hvale od prijatelja, poznanika i kolega koji su već bili vakcinisani. Svi su manje-više ponovili istu rečenicu: nikada ranije u Srbiji nisu doživeli ovako nešto. Prenosi i reči iskrene zahvalnosti hrvatske književnice i kolumnistkinje Vedrane Rudan, koja se takođe vakcinisala u Beogradu. A tu je i izjava njegovog kolege Momira Turudić koji mu je kroz smeh rekao da je sve prošlo „bez problema, kao da ste u Nemačkoj“. „Osim što u Nemačkoj, koja je poslovično dobro organizovana, masovna vakcinacija trenutno sporo napreduje.“

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android