Tri biološka roditelja?

U Velikoj Britaniji se razmatra mogućnost da se odobri vantelesna oplodnja (In vitro) prilikom koje bi bebe bile začete od – tri roditelja. Cilj je da se time preduprede neke urođene bolesti.

Ministar zdravlja Endrju Lensli zatražio je od Saveta za fertilizaciju i embriologiju (HFEA) da razmotri In vitro oplodnju sa tri roditelja pošto su istraživači u Britaniji, navodno uspešno, ovladali tehnologijom obrade DNK. Inače, prema britanskim zakonima kloniranje je zabranjeno.

Naučnici sa univerziteta u Njukaslu razvili su metodu ukrštanja DNK dve jajne ćelije. U tom procesu se uklanjaju nizovi DNK zbog kojih se loše razvijaju mitohondrije u ćelijama što često izaziva srčane probleme, bolesti jetre, poremećaje mozga, slepilo i slabost mišića.

Mitohondrije su neka vrsta „baterije“ u ćelijama i nasleđuju se samo od majke. Zato bi prilikom vantelesne oplodnje „sa tri roditelja“ DNK zdrave jajne ćelije „majke – donatora“, bila ukrštena sa DNK jajne ćelije majke, pre osemenjavanja.

Sećanje na ovcu Doli

U proseku, među 6.500 beba, jedna se rodi sa ozbiljnim bolestima izazvanim lošim DNK nizom koji je povezan sa stvaranjem mitohondrija. „Kada dobijemo izveštaj nadležnih institucija na osnovu istraživanja naučnika, odlučićemo da li je pravo vreme da se dozvoli ova procedura“, kazao je zvaničnik Ministarstva zdravlja.

Najveći strah u javnosti, ali i među brojnim naučnicima oko ovog postupka javlja se zbog slučaja kloniranja čuvene ovce Doli 1996. koji je, smatra se, u suštini sličan. „Kao lekari dužni smo da lečimo bolesti, a ako je moguće i da ih sprečimo. Kada za bolesti nema leka, onda je imperativ da se otkriju načini prevencije“, objašnjava Alison Murdok sa Odeljenja za reproduktivnu medicinu Univerziteta u Njukaslu.

Šta je veštačka oplodnja?

In vitro oplodnja je postupak kojim su jajne ćelije oplođene spermatozoidima izvan materice, odnosno in vitro. Ovom postupku lečenja neplodnosti pribegava se kada su ostale metode oplodnje bezuspešne.

Na jednu jajnu ćeliju se stavlja 50.000-100.000 spermatozoida. Posle dva - tri sata dolazi do oplodnje. Oplođena jajna ćelija počinje da se deli. Otprilike jedna deoba nastupa na 12 sati. Kad embrion ima četiri do osam ćelija kateterom se ubrizgava u matericu. Tu se embrion usadi za tri do četiri dana. Ukoliko dođe do trudnoće, trudnica se redovno kontroliše do porođaja.

To je ubedljivo najrasprostranjenija metoda lečenja neplodnosti uz pomoć visoke tehnologije. Ona obuhvata oko 99 odsto svih zahvata koji spadaju u metode veštačke reprodukcije. To je i najstarija metoda i koristi se od 1978. godine.

Autor: Vladimir Petković (rtre, dpa, afp)

Odg. urednik: Nemanja Rujević