Trgovinski rat je najgori mogući scenario
8. avgust 2017.
Dok političari traže rešenje za novu krizu u trgovinskim odnosima između Hrvatske i suseda, proizvođači voća i povrća u BiH već trpe značajne štete. Jedan od njih je Nikola Vukelić, vlasnik Agroimpeksa iz Gradiške. „Dok se političari dogovaraju, mi plaćamo takse koje su sada 12 puta veće. Bosna i Hercegovina tri puta više uvozi iz Hrvatske nego što izvozi u tu zemlju. Ne znam zašto odmah ne uvedemo kontramere, kada posledice nove hrvatske odredbe trpe svi bosanskohercegovački proizvođači. Sada 24 sata ranije moramo da najavimo dolazak kamiona na granicu i da plaćamo nove, veće takse“, kaže Vukelić za DW.
Odluka Hrvatske da višestruko poveća takse za inspekcijski nadzor uvoznog voća i povrća izazvala je negodovanje u regionu. Ipak, zbog toga što trgovinski rat nikome nije u interesu, nadležni ministri BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije nisu doneli odluku o uvođenju kontramera. Na sastanku u Sarajevu oni su pozvali Hrvatsku da ukine „diskriminatorske“ odredbe. Od Evropske komisije zatraženo je da se uključi u rešavanje tog spora u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Poručeno je da će, do rešavanja problema, svaka zemlja poduzimati mere koje smatra adekvatnim.
Čije bi interese zastupali hrvatski ministri u BiH?
Ekonomski analitičar iz Banjaluke Zoran Pavlović smatra da apeli nisu dovoljni. On podseća da je reciprocitet mera standard u spoljnotrgovinskoj politici. „Evropska unija je pokrenula čitav niz inicijativa kako bi u balkanskoj regiji došlo do poslovnog povezivanja u cilju ekonomskog napretka, ali i prevazilaženja svih nacionalnih i drugih tenzija. Hrvatska je uvođenjem novih mera taj proces ugrozila. Robni promet je usporen, a značajne količine voća i povrća propadaju. Na prostoru gde smo nekada imali zajedničku državu, trebalo bi graditi dobre međuljudske i međukomšijske odnose, a ne donositi odluke koje izazivaju ekonomske i političke tenzije. Ponašanje Hrvatske, koja je i članica EU, suprotno je svemu što Unija želi da postigne na zapadnom Balkanu. Zato sam zadovoljan potezom Srbije koja je već uvela kontramere. Što se tiče BiH, ovo je zemlja tri nacije – Srba, Bošnjaka i Hrvata. Bojim se da bi pri donošenju odluka o uvođenju kontramera Hrvatskoj, ministri iz redova hrvatskog naroda u Savetu ministara BiH pre štitili interese Republike Hrvatske nego interese sopstvenih građana u BiH. To je, nažalost, politički ambijent u kojem danas živimo“, kaže Pavlović za DW.
Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić veruje da je otvoreni trgovinski rat „najgori mogući scenario“ koji bi uticao na opšti porast cena i pad ponude proizvoda u regionu. On smatra da protekcionizam vodi smanjivanju konkurentnosti privrede, što nosi niz negativnih ekonomskih posledica. „U slučaju trgovinskog rata svaka zemlja bi bila oštećena, a najviše upravo Hrvatska. Četiri pogođene zemlje iz regiona spadaju u deset najvećih izvoznih tržišta za Hrvatsku i to je razlog zašto je Hrvatska privredna komora promptno reagirala, nadajući se brzom rešenju. Pored Hrvatske, čitav region bi trpeo ekonomske štete, što bi moglo da ulovi dalje zaoštravanje i političkih odnosa. Uzimajući u obzir SSP i zajedničku EU-budućnost, takav scenario zaista je nepotreban“, kaže Čavalić za DW.
Moguća modifikacija hrvatskih mera?
Čavalić podseća da Hrvatska ostvaruje „izuzetan“ suficit sa BiH, tako da bi eventualne barijere samo povećale štetu. „Naravno, pored izvoznika, tu su i potrošači kojima se negira potrošačko pravo konzumiranja jeftinijih i(li) kvalitetnijih proizvoda iz uvoza. Bez obzira na aktuelna dešavanja, mislim da će se to pitanje vrlo brzo rešiti jer nema interesa za odugovlačenje. U Hrvatskoj već počinje da deluje pritisak javnosti – kako potrošača, tako i izvoznika – što će neminovno da vodi ka ukidanju ili modifikaciji te barijere, barem za zemlje regiona. Pored pritisaka iz regiona, tu su svakako i institucije poput Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije“, podseća Čavalić.
Ministri Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije dogovorili su se da naredni sastanak na kojem će se razgovarati o hrvatskim taksama bude održan u Podgorici. Nakon susreta u Sarajevu, hrvatski ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić pozvao je kolege iz susednih zemalja na sastanak u Zagreb iduće sedmice. Evropska komisija još se nije izjasnila o pismu ministara trgovine BiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije koji traže intervenciju u sporu s Hrvatskom. Mediji prenose izjavu neimenovanog zvaničnika iz Brisela koji ističe da je stav EU da bi „sve strane trebalo da poštuju obaveze iz SSP“, naglašavajući da „Evropska unija podržava razvoj trgovine i ekonomsku integraciju“.