Trenutak istine za Borisa Džonsona
12. decembar 2019.
Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, petina birača je još bila neodlučna. Nikad ranije vernost strankama nije bila manja, a opšta frustracija veća. „Nekako sam se isključila iz svega“, kaže jedna prolaznica u centru Londona. I očigledno je da mnogi tako razmišljaju.
Slika četvorogodišnjeg Džeka koji je u bolnici u Lidsu morao da leži na podu jer za njega nije bilo kreveta, iako se sumnjalo da ima upalu pluća, ovih dana je dovela Borisa Džonsona u nezgodan položaj.
Jedan reporter mu je tokom intervjua pokazao tu sliku na mobilnom telefonu. Ali, umesto da se izvini zbog takvog stanja zdravstva, Džonson je mobilni – stavio u džep. Tek nakon pritiska je priznao da je ta slika „grozna“.
Nakon deset godina konzervativnih vlada i strogog kursa štednje, britanski zdravstveni sistem je na ivici sloma. Čekanje na hitnu pomoć traje večno, nema dovoljno kreveta, osoblja ni aparata. Torijevci obećavaju poboljšanje: da će izgraditi četrdeset novih bolnica, zaposliti na hiljade medicinskih sestara i lekara.
Ali, mediji su proverili te navode: obećane investicije ne bi pokrile ni ranije uštede, kod navodnih novogradnji se radi samo o obnovi, a potrebnog medicinskog osoblja jednostavno nema.
Tu Torijevci imaju problem – ljudi im ne vjeruju. Uz to dolazi mogući problem s privatizacijom ako Velika Britanija nakon Bregzita sklopi sporazum s SAD. Brojni Britanci osećaju kao prijetnju ono što je američki predsednik Donald Tramp rekao tokom samita NATO, da britanski NHS (National Health Service) ne želi čak ni ako mu ga ponude „na srebrnom pladnju“.
Kod teme zdravstva, birači u Velikoj Britaniji više veruju Laburistima.
Sve se vrti oko Bregzita
Iako bi za mnoge Britance stanje u zdravstvenim sistemu itekako moglo biti ključno za odluku o tome za koga će glasati, izgleda da će ovaj put o pobedniku izbora odlučiti prvenstveno Bregzit. Laburistima u predizbornoj kampanji nije pošlo za rukom da u prvi plan gurnu teme poput socijalne nepravde, škola koje su u lošem stanju ili preopterećene železnice.
A nejasan stav Džeremija Korbina, lidera Laburista, oko Bregzita ispostavlja e kao promašaj. On se zalaže najpre za dodatne pregovore s EU, a onda preferira održavanje drugog referenduma.
Džonson tu poentira sloganom: „Sprovedimo Bregzit“ (Get Brexit done) – iako on puno obećava, pa i stvari koje verovatno neće moći da ispuni: recimo da na leto neće zatražiti produžetak prelaznog perioda, odnosno da za jedanaest meseci planira da sklopi trgovinski sporazum s Evropskom unijom.
U to ne sumnjaju samo pregovarači u Briselu, već i stručnjaci iz Džonsonovog tima. Premijer osim toga tvrdi da nova regulacija granice između Severne Irsku i Republike Irske neće značiti granične kontrole – istina je upravo suprotna, kontrola će biti.
Slabosti kandidata
Boris Džonson ima problem sa ženama. Redovno ne odgovara na pitanja o tome koliko zapravo ima dece, poznate su i njegove višegodišnje afere. Nedavno je otkrivena i veza s preduzetnicom Dženifer Arkjuri koja simboliše Džonsonov ljubavni život, šarolik i prepun kriza.
Još su gore naznake mačo ponašanja. Kao kada je u parlamentu odbacio žalbe jedne poslanice o kampanji na društvenim mrežama prožetoj mržnjom, rekavši da se radi o „gluposti“, ili kad svoje protivnice naziva „štreberkama“.
Institut za istraživanje javnog mnijenja YouGov je otkrio da samo 38 odsto žena podržava Borisa Džonson dok je kod muškaraca podrška veća i iznosi 46 odsto.
Džeremi Korbin pak ima problem sa jevrejskim biračkim telom. Već decenijama oni tradicionalno podržavaju laburiste, ali u međuvremenu čak dve trećine jevrejskih birača će glas dati nekoj drugoj stranci. Razlog je sve veći spor oko antisemitizma u stranci.
Problem je nastao nakon što je stranka pod Krobinovim vođstvom odjednom skrenula ulevo. Stranački šef je prekasno, tek na kraju predizborne kampanje, uputio neuverljivo izvinjenje zbog stavova koji su se smatrali antisemitskim. Osim toga Korbin je na glasu kao slab lider, nepatriotski tip i osoba koja se koleba kod donošenja odluka.
I na kraju tu je i veliki generacijski jaz: birači mlađi od 40 godina uglavnom će glasati za Laburiste, a među starijima raste broj birača koji će glas dati Torijevcima. Ovaj put je registrovano gotovo 900.000 mladih ljudi koji prvi put glasaju – dve trećine želi novi, drugi referendum, njih zanimaju klima i migracije.
Ali, hoće li Laburisti stvarno profitirati od „omladinskog talasa“? Britanski većinski sistem je notorno neuračunljiv, jer bi na kraju o pobedniku u nekoj izbornoj jedinici moglo da odluči pedeset glasova za jednu ili drugu opciju. „Pobednik uzima sve“, to je moto britanskih izbora – a Boris Džonson očekuje da će upravo on biti pobednik.