Treba li preispitati odluke iz vremena korone?

To je u svakom slučaju bio jedan od najvećih izazov za političare nakon Drugog svetskog rata, i to ne samo u Nemačkoj. Pandemija korone je početkom 2020. u čitavom svetu dovela do toga da su osnovna ljudska prava stavljena van snage, a uvedena su stroga ograničenja u kretanju. Bile su zatvorene škole, dečiji vrtići i mnoge firme. A kad je onda došla vakcina, postojao je ogroman pritisak u društvu da se ljudi vakcinišu.

Danas, četiri godine kasnije, sve više političara, kao i zdravstvenih stručnjaka traži da Nemačka kritički razmotri šta se sve zbivalo za vreme pandemije. Mnogi veruju da bi bilo dobro da nemački parlament formira posebnu istražnu komisiju sastavljenu od poslanika i stručnjaka koja bi na kraju trebalo da objavi svoj izveštaj.

Pritom je bivši ministar zdravlja Jens Špan (CDU) još u aprilu 2020. naslutio da rasprava potrajati dugo: „Za nekoliko meseci ćemo verovatno morati mnogo toga da oprostimo jedni drugima“, rekao je on tada na početku pandemije u Bundestagu.

I zaista, ozbiljne posledice, i zdravstvene i svake druge, osećaju se i dan-danas. Jedni se žale da imaju ozbiljne tegobe zbog „produženog kovida“, mnoge firme, a naročito ugostiteljske, propale su zbog toga što su suviše dugo morale da ostanu zatvorene. U međuvremenu su i tadašnji i sadašnji političari gotovo jednoglasni u proceni da su uvedene previše stroge mere prema deci i mladima.

Duboka podela društva i dalje traje

Pritom su mišljenja još uvek veoma različita: lekar i poslanik u Bundestagu stranke Zelenih Janoš Damen smatra da je Nemačka „sve u svemu dobro prošla kroz pandemiju, s obzirom na njeno veoma staro stanovništvo. Pre svega su veoma dosledne mere u prvom talasu, onda kada još nije bilo vakcina, a i zaštitne opreme je bilo malo, spasile mnogo ljudskih života.“

Damen ujedno smatra da je do sada već mnogo instituta i tela, kao što je npr. nemačko Povereništvo za etiku, već dalo zaključke o tome periodu i da nema potrebe za formiranjem nekakvog novog tela: „Posebna istražna komisija ili čak istražno parlamentarno povereništvo, sada bi bio pogrešan instrument i pre svega bi bio iskorišćen za stranačko nadmetanje. To ne koristi nikome“, kaže političar Zelenih i dodaje da je populistima desnice ionako svaka mera protiv širenja virusa bila – previše.

Ipak, ta podela društva – u kojoj se svako svrstavao ko je bio nepoverljiv prema preduzetim merama odmah svrstavao u ekstremnu desnicu – problem je koji je ostao i nakon pandemije. A nejasnoća i ima. Na primer, zvanične statistike pokazuju da je u Nemačkoj bilo gotovo 39 miliona zaraženih i gotovo 183.000 preminulih, ali: kako se računaju osobe koje su bile „pozitivne“ dva ili čak tri puta? Ima i svedočenja da se olako pisalo „korona“ u rubriku „uzrok smrti“. I naravno da je bilo onih koji su preminuli od drugih nekih tegoba, jer su bolnice bile obuzete koronom, pa ljudi nisu mogli da potraže pomoć lekara na vreme.

„Nikome neće pasti kruna s glave“

I anketa na ulici potvrđuje da su mišljenja podeljena. Jedan stariji gospodin tako kaže: „To je bila teška situacija. Zato nekakvog jedinog pravog rešenja verovatno nije ni bilo, a nekakva odluka je morala da se donese. Ipak, mislim da je totalno ograničavanje i proterivanje u stanove bila previše oštra mera.“

Jedna devojka se pre svega seća netrpeljivosti koja je vladala između protivnika i zagovornika vakcine: „Naročito su ljudi koji nisu hteli da se vakcinišu, a tu spadam i ja, u društvu morali mnogo toga da prežive i stalno su ih optuživali za širenje teorija zavere.“

Jedan mladić se pak dobro seća kako su mnogi, a među njima i političari, dobro napunili džepove sa maskama i drugim zaštitnim priborom: „Toliko se muljalo i previše toga se krilo. Mnogi ljudi su zaradili veliki novac. Ali, šta sad da se uradi nakon svega? Mislim da će se i sada (sa istražnom komisijom) spiskati mnogo novca. A zašto?“

Aktuelni ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) nema ništa protiv da se čitav period pandemije još jednom transparentno prouči, a slično misli i ministar privrede Robert Habek (Zeleni): „Mislim da nikome neće pasti kruna s glave ako bude odlučeno da se period korone još jednom dobro sagleda i vrednuje.“

Demohrišćanski premijer pokrajine Saksonije Mihael Krečmer dobro se seća da se apsolutno svaka sumnja u odluke njegove stranačke koleginice, kancelarke Angele Merkel, graničila sa svetogrđem: „Mene su napadale čak i kolege iz stranke, jer sam u doba korone namerno želeo da čujem i ljude koje imaju drugačije mišljenje. Bilo mi je i tada jasno da u demokratiji ne može da postoji samo jedan stav.“

Da nam je današnja pamet...

I premijerka pokrajine Porajnje-Palatinat Malu Drejer (SPD) misli da su napravljene greške koje više ne mogu da se isprave: „U naporima da se zaštite ljudski životi, previše toga smo natovarili deci i mladima. A tu su i oni koji ni na samrti, zbog ograničenja kontakata, nisu mogli da se oproste od svojih najmilijih.“

Ako se postigne dogovor o formiranju istražne komisije, Nemačka će biti među prvim zemljama koja će kritički da razmotre taj period. Ono što je već sada nesporno jeste da su nevolje zbog korone na drugim mestima bile mnogo žešće. Nedavno je Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) predstavio izveštaj po kojem se vidi da je pandemija najteže pogodila najsiromašnije zemlje sveta – pritom se tu ne misli samo na zdravstvo.

Šef UNDP Ahim Štajner kaže: „Više od polovine najsiromašnijih zemalja sveta nisu se oporavile. One su se zaglavile na nivou od pre izbijanja pandemije, a neke su čak i nazadovale.“