Treba li očekivati direktnu vojnu pomoć Nemačke Izraelu?

Krajem jula, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) boravio je na Havajima. Na ostrvu Oahu, dva ratna broda nemačkog Bundesvera, uključujući i fregatu „Baden-Virtemberg“, učestvovala su u pomorskoj vežbi. Međutim, čak i daleko od Bliskog Istoka, eskalacija situacije između Izraela, Hamasa i Irana nije prestajala da ga zabrinjava.

Kada je reč o mogućnosti iranskog vojnog udara na Izrael, on je za DW rekao: „Mi to ne želimo, i moramo iskoristiti svoj uticaj na sve aktere da ne dopuste eskalaciju situacije. Svi tamo moraju učiniti sve kako bi se što pre vratili miru“, rekao je Pistorijus.

Prvi glasovi za angažovanje Bundesvera

U Nemačkoj se odavno raspravlja o tome da li bi Bundesver trebalo da se aktivira u slučaju iranskog napada kako bi zaštitio Izrael. Nemačka već isporučuje oružje Izraelu i podržava tamošnju vladu u mnogim drugim oblastima. Ipak, angažovanje nemačkih vojnika je do sada bilo praktično nezamislivo. Izraelske vlade to nikada nisu ni tražile.

No, ekspert za spoljnu i bezbednosnu politiku opozicione CDU, Roderih Kizeveter, izjavio je za radio Dojčlandfunk da nemačka vlada „mora konačno da se probudi“ s obzirom na eskalaciju situacije. Prema njegovim rečima, moguće je da nemački avioni-tankeri pune gorivom borbene avione prijateljskih nacija, kao i da se avioni „Jurofajter“ angažuju za odbranu od iranskih dronova. Kizeveter je, međutim, jasno naglasio: nemački vojnici ne bi smeli da napadaju ciljeve u Iranu.

Podrška Centralnog saveta Jevreja

Slično se izjasnio i Centralni savet Jevreja u Nemačkoj. „Istorijska odgovornost Nemačke za bezbednost Izraela nije pravno obavezujuća. Ali, po mom mišljenju, to naravno znači da Nemačka u slučaju napada velikih razmera, kakav trenutno preti, mora vojno stajati uz jevrejsku državu“, rekao je Josef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja, za „Redakcionu mrežu Nemačka“ (RND).

Iza „istorijske odgovornosti Nemačke“ za bezbednost Izraela posle Holokausta, nalazi se pojam nemačkog „državnog rezona“: time se često misli na dobrovoljnu obavezu Nemačke da osigura bezbednost i postojanje Izraela. Iako „državni rezon“ nema zakonski oblik, prethodne nemačke vlade su ga uvek iznova isticale.

Do trenutne eskalacije na Bliskom Istoku došlo je nakon ubistva političkog vođe Hamasa, Ismaila Hanije, u Teheranu. Hamas je militantna, islamistička, palestinska grupa. Evropska unija, kao i SAD, Nemačka i druge zemlje smatraju Hamas terorističkom organizacijom.

Bundesver se ne traži

Da li „državni rezon“ može da znači i da nemačka vojska štiti Izrael? Demohrišćanski političar Johan Vadepul je za RND rekao: „Scenariji poput vojne podrške, prema našim saznanjima, nisu na dnevnom redu. Za to bi ionako bio potreban mandat Bundestaga.“

Slično formalno odgovara i predsednik Odbora za odbranu u Bundestagu, Markus Faber (FDP): „Izrael je jasno saopštio kako možemo da pomognemo“, rekao je. „To treba da učinimo, na primer, brzim odobravanjem izvoza oružja. Učešće Bundesvera u Izraelu se ne traži i njegova pomoć bi bila mala.“

Borba protiv IS u Jordanu i Iraku

Zaista, Bundesver bi teško mogao da zaista pomogne Izraelcima. Slično kao i Kizeveter, poverenik FDP za spoljnu politiku Ulrih Lehte smatra da je moguće da nemački leteći tankeri pune gorivom borbene avione saveznika.

Što se tiče Zelenih, njihov poslanik Sergej Lagodinski izjavio je za berlinski list Tagesšpigel da je prisustvo Bundesvera na Bliskom istoku već obezbeđeno kroz vojnu misiju protiv džihadističke milicije Islamska država (IS). „Od 2015. godine naovamo, Bundesver je rasporedio do 500 vojnika u Iraku i Jordanu kako bi, na primer, punio gorivom avione SAD.“

Savezna nemačka vlada je i ove srede na redovnoj konferenciji za novinare u Berlinu bila uzdržana. Portparol ministra odbrane Pistorijusa, Arne Kolac, rekao je: „To nije tema za debatu; mi znamo šta bi politički trebalo preduzeti pre nego što bi takvo pitanje uopšte bilo postavljeno Bundesveru.“ Drugim rečima: angažovanje nemačkih vojnika na strani Izraela bi morao da odobri Bundestag, a većine za to trenutno – nema.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku