Tračak nade za brodogradnju
27. april 2018.
Crni dani hrvatske brodogradnje doživeli su prošle sedmice retko viđen tračak svetla, na jednoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Hrvatski poslanik Ivan Jakovčić (Istarski demokratski sabor) inicirao je raspravu pozivom Evropskoj komisiji da priskoči upomoć celokupnoj brodogradnji u EU.
Taj sektor ugrožen je subvencionisanom konkurencijom s Dalekog istoka, dok ga je EU usmerila strogo ka tržištu. Bogatije i uticajnije zemlje Unije ne drže se sasvim toga pa nalaze razne načine da svojim brodograditeljima olakšaju poslovanje.
- pročitajte još: Hrvatski radnik na određeno vreme
Značajan je to moment posebno za hrvatsku brodogradnju, sasvim privatizovanu pre pet godina, ali sa jako lošim rezultatima restrukturiranja iako je država taj proces sufinansirala sa preko četiri milijarde evra. Čim je nedavno zaustavljen dotok javnog novca, krenuli su otkazi, najpre u Brodosplitu koji će navodno ubrzo ostati bez većine dosadašnjih radnika.
Pulski Uljanik, proteklih godina istican kao najuspešnije hrvatsko brodogradilište, s ovom je godinom također dospeo na rub propasti. No zatim je prihvaćena dokapitalizacijska ponuda tajkuna Danka Končara, premda uz brojne nejasnoće i otpor uznemirenih radnika.
Izgubljene pozicije Hrvatske
Jakovčićev govor u biti ističe ono o čemu je DW već pisao: brodogradnja u Hrvatskoj i Evropi ne može opstati ako se sasvim prepusti tržištu. Ne čine to ni Amerikanci ni Rusi koji su, ne tako davno, za Hrvatskom takoreći kaskali, budući da je reč o tradicionalno najrazvijenijoj i najvrednijoj industriji u Hrvatskoj.
Tako se još pre dve godine, u izveštaju Udruženja evropskih brodograđevinskih nacija, Hrvatska nalazila na visokom sedmom mestu u Evropi, izraženo u bruto registarskim tonama ugovorenih brodova. Pojedine velike sile ove branše – Rusija, Holandija, Poljska – bile su tada i dalje plasirane iza Hrvatske.
U međuvremenu su privatizovani pogoni pokazali da više ne mogu naći mesto na tržištu i škverovi su opusteli. No Evropa je već preduzela zaokret. Brojne države počele su da se organizuju u razvojne inicijative, recimo LeaderSHIP 2020. i Fibreship. Zaključeno je da bi Evropa ipak trebalo da donekle reguliše tržište, te da počne da javno ulaže u istraživanje i tehnološki razvoj.
- pročitajte još: Zakon pogoduje velikima, mali propadaju
Hrvatski državni angažman, izuzev „oproštajnih“ subvencija u procesu restrukturiranja, pak, do danas izostaje, pa taj sektor ostaje zapušten. Strazburški nastup Ivana Jakovčića deluje osvežavajuće iako ostaje pitanje zašto su se hrvatski političari založili oko nacionalne brodogradnje tek sad? Zašto nisu podigli svoj glas još tokom pristupnih pregovora za ulazak u EU?
Jer, tad je u javnosti izbila afera oko slučajno razotkrivene činjenice da je Hrvatska olako pristala na zahtev Brisela da brodogradnju privatizuje i uz to smanji godišnju tonažu proizvedenih brodova.
Jakovčićev javni ili privatni angažman?
Pojedini komentatori tvrde da ni Jakovčić sad ne nastupa radi opšteg interesa. Nego radi koristi Danka Končara, inače njegovog bliskog poslovnog partnera, koji bi uskoro trebalo da preuzme sva veća i srednja brodogradilišta osim Brodosplita.
„Moj angažman oko brodogradnje datira od 1991. godine kad sam postao predsednik Istarskog demokratskog sabora“, rekao nam je na to Jakovčić, dodajući da je sve vreme brinuo i govorio o potrebi jake brodogradnje, „jer je Uljanik oduvek najjači privredni subjekat Istre.“
„Potpuno je logično da, kad hrvatska brodogradnja ima ozbiljne probleme, a ja sedim u Evropskom parlamentu, o tome iniciram raspravu i na plenarnoj sednici. A gospodin Končar je osoba koju jako dobro poznajem i s kojom sarađujem, i tu nema nikakve tajne. Međutim, to nije glavni razlog mog angažmana. Kontinuitet moje brige za brodogradnju je više nego jasan“, zaključio je nekadašnji istarski župan i ministar evropskih integracija Hrvatske.
Ali, nipošto se svi ne slažu s njim, a jedan od najglasnijih kritičara je Bruno Bulić, predsednik Sindikata Istre, Kvarnera i Dalmacije. Bulić je nedavno pozvao i Državno tužilaštvo da se uključi u istraživanje svih okolnosti oko poslovanja Uljanika, kako bi se utvrdilo postoje li kriminalne radnje oko ulaska Končara u to preduzeće.
Mogućnosti povezivanja s brodarima
Ivan Knežević iz splitskog Pomorskog instituta, koji je niz godina predlagao alternativne razvojne modele za spas brodogradnje, kaže: „U prvom redu je to bio model poslovnog inkorporisanja u širi biznis, što bi rasteretilo državu od obaveze daljeg ulaganja i napravilo brodogradnju samoodrživom. Izgrađeni brodovi bi odmah išli u eksploataciju kod brodara udruženih s brodogradilištima i otplaćivali bi tako svoju vrednost te, kako smo izračunali, apsolutno omogućavali likvidnost.“
- pročitajte još: Hrvatska – ekonomska stabilnost groblja
Knežević je navodi da je velika prednost hrvatskih brodogradilišta to što nisu hipotekarno opterećena. No problem ostaje to što se u Hrvatskoj, s izuzetkom pojedinačnih inicijativa poput Jakovčićeve – bez obzira na njegove stvarne motive – brodogradnja više uopšte politički ne razmatra. Tako i razne alternative ostaju da vise u bezvazdušnom prostoru, te ovaj sektor ostaje uglavnom prepušten stihiji i slučaju.