Izborna noć pokazala se tačno onakvom kako su mnogi stručnjaci i analitičari predvideli – bar u jednom pogledu: Nema jasnog pobednika u sredu ujutro. Ključne države, uključujući Mičigen, Viskonsin i Pensilvaniju, još uvek su u igri i verovatno će biti potrebno neko vreme dok ne objave konačne rezultate.
Nije iznenađujuće to što su se oba kandidata potrudila da ignorišu neizvesnu situaciju i svojim pristalicama demonstrirali optimizam.
Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden pojavio se pred medijima u svojoj matičnoj državi Delaver. „Znali smo da će ovo dugo trajati“, rekao je Bajden, dodajući da ima dobar osećaj što se tiče trenutne situacije i neophodnih 270 glasova elektora. „Nije gotovo dok se ne prebroje svi glasovi, dok se ne prebroje svi glasački listići“, naglasio je on.
Sa tri različite vrste glasova: ličnim glasanjem na dan izbora, ličnim prevremenim glasanjem i glasanjem poštom, proces brojanja može da se protegne i na naredne dane. To je potpuno legitiman deo demokratskog procesa. Ne iznenađuje to što je predsednik Donald Tramp, ne pružajući dokaze, na Tviteru to opisao kao pokušaj demokrata da „ukradu“ izbore. Ali to ipak izaziva ogorčenje.
U svom govoru Tramp je tvrdio da je očigledno pobedio u nekoliko država koje u tom trenutku još uvek nisu završile s prebrojavanjem. On je posebno ukazao na svoje vođstvo u Pensilvaniji, ne pominjući vrlo važne detalje – koji od tri vrste listića tamo tek treba da se izbroje. Mnogi od glasačkih listića koji još uvek nisu izbrojani su oni koji su stigli poštom – a za koje stručnjaci pretpostavljaju da su više u korist demokrata. Pa naravno da Tramp ne bi hteo da se oni broje. Ali to takođe znači da Demokrate još uvek ne bi trebalo da se izgube nadu – veliki broj glasova koji će se još izbrojati verovatno će biti za Bajdena.
Ali time što je Tramp proglasio pobedu, nazvavši proces brojanja glasova „velikom prevarom“ i najavljujući da bi konačnu odluku mogao da donese Vrhovni sud, pokazao je drsko zanemarivanje načina na koji se glasovi računaju u demokratiji u ovoj godini pandemije.
Mnogi liberalni Amerikanci nadali su se jasnoj pobedi Bajdena – i sigurno ne ovako tesnoj izbornoj trci. Na kraju krajeva, njihov kandidat se kandidovao protiv predsednika koji je muslimanima želeo da zabrani ulazak u SAD, koji je odvojio decu migrante od roditelja na južnoj američkoj granici, koji je pokrenuo rasističke napade protiv žene članice američkog Kongresa, koji je morao da odgovara zbog pokušaja trgovine vojnom pomoći Ukrajini u zamenu za pomoć protiv njegovog političkog rivala, pod čijim je vođstvom je do sada u SAD više od četvrt miliona ljudi umrlo od Kovida-19... Spisak je veoma dugačak.
Činjenica da je značajan broj Amerikanaca i dalje glasao za Donalda Trampa uprkos njegovim postupcima u protekle četiri godine pokazuje šta je prihvatljivo u Sjedinjenim Državama. I to je poražavajuće, bez obzira na to ko završi u Beloj kući.