Tramp ostaje mačka u džaku

Bolje je nego što se strahovalo, to jest: moglo je i gore. Tako bi glasila ocena Trampovog predsednikovanja u  prošloj godini. „Rekao bih da je prva godina protekla loše, ali ne tako loše kako smo pre godinu dana pribojavali“, kaže Džozef Naj, uticajni politikolog sa Harvardskog univerziteta. „Oni koji su izbor Trampa poredili sa situacijom u Italiji 1922. ili u Nemačkoj 1933. godine, potpuno su pogrešili. Institucionalni okvir SAD pokazao se kao znatno snažnija zaštita pred takvim razvojem događaja.“

Dijagnoza da pod Trampovim vođstvom Sjedinjene Države nisu postale Nemačka iz 1933. nije neka naročita pohvala. Ali pre godinu dana takvih strahova je itekako bilo.

Predsednik sa Tvitera

Trampovu dosadašnju spoljnu politiku Kori Šejk ocenjuje sa dva minus. Zajedno sa ministrom odbrane Džemsom Matisom ona je objavila knjigu „Ratnici i građani“ i u administraciji Džordža Buša bila je na vodećim funkcijama koje se tiču bezbednosne politike. Trampu nije dala čistog keca samo zato što su na ključnim spoljnopolitičkim pozicijama dobrim delom ljudi sa velikim iskustvom, objašnjava Šejk. Zahvaljujući njima on odobrava čak i odluke koje su protivne njegovom impulsu, kao i predizbornim obećanjima.

 - pročitajte još: Da li pada u vodu sporazum Amerike i Rusije o raketama srednjeg dometa?

Kao primer navodi slanje dodatnih vojnih snaga u Avganistan. I Trampovo odlučno „da“ članu 5 statuta NATO, koji predviđa zajedničku odbranu. „Ne mogu da mu dam bolju ocenu od dva minus jer očigledno ne razume osnovne stvari o prirodi međunarodnih odnosa. Ne shvata ni kako su SAD uspešno uspostavile trenutni svetski poredak i održale ga po veoma povoljnoj ceni za američku javnost i naše saveznike“, kaže Kori Šejk. „U svim tim stvarima predsednik je krajnje nesiguran.“

Džems Džefri, bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša, u Trampu vidi „oličenje populističke revolucije koja je poslednjih godina zahvatila zapadne industrijske zemlje.“ Tramp u mnogo čemu nastavlja Obamin stil „relativno slabe spoljne politike“. To u velikoj meri čini oštrim porukama na Tviteru i eksplozivnim političkim izjavama. Tramp nije mnogo učinio kako bi se međunarodni poredak pod vođstvom SAD odbranio od spoljnih napada, smatra Džefri. A upravo to je za Vašington glavni spoljnopolitički izazov.

Ostaje nepredvidiv

Prva kalendarska godina Donalda Trampa je dobar indikator za to šta se od njega ubuduće može očekivati, ocenjuju bivši funkcioneri u sektoru nacionalne bezbednosti. Sve u svemu, domaći i međunarodni posmatrači bi trebalo da se pripreme za kurs sličan onom kakav je viđen u godini na izmaku. I 2018. godinu će pre svega obeležiti Trampova nepredvidivost.

„Veoma je teško predvideti Trampovo ponašanje i njegove odluke s obzirom da nema dugoročnu strategiju“, kaže profesor Naj, koji je u vreme Bila Klintona bio zamenik ministra odbrane i predsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta. „Čovek bi mogao da pomisli da pati od sindroma deficita pažnje: skače sa teme na temu i samo u nekoliko dana svoju poziciju okreće naglavačke.“

 - pročitajte još: Tramp, siledžija iz školskog dvorišta

Na unutrašnjopolitičkom planu Tramp će, po svemu sudeći, i dalje nastaviti da podstiče populističke i nacionalističke osećaje, pretpostavlja Džefri. Na kraju krajeva, i sam Tramp veruje u ono što priča. Doduše već 2017. godine mu je pošao za rukom jedan veliki projekat, naime poreska reforma za koju su se zalagali Republikanci. Ona bi mogla da podstakne privredni rast. To bi moglo da doprinese Trampu i njegovoj vladi da na međuizborima za Predstavnički dom Kongresa ne prođu sasvim loše, dodaje Džefri.

Amerika ostaje „na prvom mestu“

Sa druge strane, Kori Šejk ne isključuje mogućnost da bi Trampov konfrontativni stil već 2018. mogao da vodi ka obračunu na unutrašnjopolitičkom planu. „U Virdžiniji i Alabami smo videli da su se Trampovi umereni republikanci toliko otuđili da će biti veoma teško formirati pobedničke saveze za izbore.“ „Za mene i druge konzervativce to je zaista vreme izazova. Ali moramo da pobedimo u tome“, kaže Šejka. „Bilo da je reč o našem političkom identitetu ili o ulozi Amerike u svetu, koja iz toga proističe.“

 - pročitajte još: Poraz Trampa, pobeda Alabame

Moto predsednika Trampa „America first“ i dalje će slabiti međunarodne institucije, prognozira Naj – i to nezavisno od činjenice što se SAD, uprkos najavama, nisu povukle iz međunarodnih saveza poput NATO.

Kori Šejk ne veruje će Trampova vlada razviti koherentnu spoljnopolitičku strategiju. Tome na putu stoji predsednikova sklonost melodrami i nepredvidivosti. Isto tako, ona smatra da Tramp nije promenio svoj moto o „Americi na prvom mestu“ niti da će ga promeniti. „Svoje stavove o trgovini, savezima i doseljavanju on nije menjao od osamdesetih godina. Čak ni protivrečna iskustva ne mogu da poljuljaju njegovu uverenost u odluke koje donosi.“

Izazov zvani Severna Koreja

Najveći spoljnopolitički rizik, slažu se stručnjaci, jeste mogući vojni sukob sa Severnom Korejom. Situacija je „dramatična“, ocenjuje Džefri, i to iz dva razloga: sa jedne strane zbog neprestano rastućih vojnih kapaciteta kao i agresivnog stava Pjongjanga. Sa druge, zbog nesposobnosti Trampove vlade da prema toj azijskoj zemlji razvije koherentnu strategiju koja prevazilazi mantru da Severna Koreja sa nuklearnim naoružanjem „neće biti prihvaćena“.

U Kini, smatra Naj, se polazi od verovatnoće jedan na prema četiri da će sledeće godine doći do vojnog sukoba sa Severnom Korejom. „Verovatnoća je veoma velika.“

„Trebalo bi da se zapitamo za šta se zalaže Trampova vlada i kuda ona ide“, ocenjuje Šejk: „Čini se da veruju da severnokorejsko vođstvo ne može da se zastraši. Očigledno se smatra da je bolje voditi preventivni rat nego se privići na život sa nuklearno naoružanom Severnom Korejom.“ Ukoliko Trampova administracija ne promeni ocenu situacije, mogla bi da pokrene preventivni rat. „Njegova ljudska i politička cena bila bi veoma visoka.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android