Tramp i Putin: uvertira

Tramp je ruskog predsednika Putina okarakterisao kao „vrlo pametnog“. To se desilo nakon što je Putin odlučio da ne uvodi nikakve kontramere na izgon 35 ruskih diplomata iz SAD. Tramp je i pre toga više puta izrazio divljenje ruskom predsedniku i njegovoj autoritarnoj politici i stilu vladanja. To je razljutilo mnoge ljude u SAD.

Ali, u očima mnogih, još veću težinu ima Trampova izjava da hoće da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorizma, kaže Sebastijan Fejok, naučni saradnik u Nemačkom društvu za spoljnu politiku, trustu mozgova sa sedištem u Berlinu. Za Trampa najveća opasnost, kada se radi o islamističkom teroru, dolazi iz Sirije. Tamo takozvanoj Islamskoj državi treba izvući tlo pod nogama, rekao je budući predsednik SAD.

„Sadašnja vlada sa Barakom Obamom je odbila da sarađuje sa Rusijom jer ruski predsednik, ne obazirući se na gubitke, potpomaže sirijski režim“, kaže Fejok. Tramp se još za vreme predizborne kampanje jasno distancirao od Obamine vlade. „Na osnovu Trampovih izjava se može zaključiti da mu je verovatno svejedno kojim metodama Rusija podržava sirijsku vojsku.“

Za Fejoka to zvuči kao ponovno obnavljanje bilateralnih odnosa. Da podsetimo: to je hteo i Barak Obama kada je stupio na dužnost. Njegova tadašnja ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov su 2009. simbolički pritisli dugme za „reset“. To nije mnogo donelo.

Donald Tramp hoće da sve radi drukčije. On je čovek koji pravi dilove, kako je sam rekao, a Putin je takođe zainteresovan za dobar dil, pa će se, kaže, njih dvojica već dogovoriti. Kao i na mnogim drugim političkim poljima, za javnost je potpuno nejasno da li Donald Tramp uopšte ima plan. Već je jasno da želi da Reks Tilerson bude ministar spoljnih poslova. Šef naftnog koncerna Ekson gaji tesne kontakte sa Kremljom. Magazin Špigel ga je čak nazvao „opunomoćenikom za Rusiju“.

Trampova retorika u vezi sa Rusijom je izazvala nelagodnost političkih komentatora u SAD, kaže politikolog Fejok. „Kažu da bi on mogao da bude treći predsednik uzastopce kojeg predsednik Putin vuče za nos i da će na kraju Rusija prevariti SAD.“

Neće izaći na dobro

Sličnu opasnost vidi i Folker Vajksel, urednik časopisa „Istočna Evropa“. „Dan raskola će doći“, predviđa Vajksel. On smatra da lična prijateljstva nemaju veliki uticaj  na politiku. „Moguće je da ćemo doživeti kratak vatromet zbližavanja, ali on će brzo sagoreti.“

Po Vajkselovom mišljenju, dosadašnje izjave obe strane ne bi trebalo preozbiljno shvatati. On kaže da su važniji strukturalni faktori – a dve zemlje će ostati u međusobnoj konkurenciji. Jer, režim oko Putina se na unutrašnjem planu legitimiše antiamerikanizmom: „Permanentno se stvara slika neprijatelja, kao biva, SAD nas napadaju i mi moramo da se branimo, SAD su krive za sve – za propast Rusije, za lošu privrednu situaciju… To se ni sa Trampom neće promeniti.“

To što se Putin povoljno izrazio o budućem predsedniku SAD Trampu, nije u protivrečnosti ni sa čim, kaže Vajksel, jer je retorika prema svetu sasvim drukčija od one unutrašnjepolitičke. Dokle god Tramp najavljuje stvari koje su u interesu Rusije – kao što je smanjivanje uticaja SAD u Istočnoj Evropi – nije naodmet hvaliti Trampa. Na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u decembru Putin je o budućem predsedniku SAD rekao: „Niko nije verovao u njegovu pobedu – osim nas ovde.“

Vajksel može da zamisli da će sledeći ruski korak biti testiranje kako se Tramp odnosi prema baltičkim zemljama. „U trenutku kada Tramp povuče crvenu liniju, prividno približavanje će biti okončano“. Odlučujuće je ono što će se dotle dešavati.

Trampova solo-akcija nije realna

Donald Tramp kao predsednik ne može sam da odlučuje kako će izgledati njegova spoljna politika prema Rusiji. A približavanjem Rusiji, on će se postaviti protiv svoje partije. Neki republikanci su već dugo senatori i ne zavise od Trampove volje, kaže Fejok. U njih je slika Rusije učvršćena i uglavnom je kritična.

Džon Mekejn i Lindzi Grejem su dva takva senatora. Obojica se energično zalažu za formiranje anketnog odbora koji bi trebalo da ispita aktivnosti ruskih tajnih službi za vreme predizborne kampanje. Mekejn je za Fok njuz rekao da Kongres SAD mora da „pooštri sankcije protiv Rusije zbog tog ponašanja“. Time su se dva senatora jasno suprotstavila Trampu, kaže politikolog Fejok. Tramp dovodi u pitanje rusko mešanje i smatra da bi anketni odbor bio suvišan.

Pomenuti senatori su proteklih dana bili na turneji po baltičkim zemljama, Gruziji i Ukrajini, da bi tim zemljama poručili da ih SAD podržavaju – i porede Trampovog zbližavanja sa Rusijom. Mekejn je zatražio permanentno vojno prisustvo u baltičkim zemljama i da se Ukrajini šalje oružje za borbu protiv proruskih pobunjenika na istoku te zemlje.

„Po tome se vidi da će Kongres u budućoj orijentaciji politike Sad prema Rusiji biti na kursu konfrontacije sa predsednikom“, smatra Fejok. Čak i kada bi Tramp ukinuo sankcije Kongres bi mogao da donese svoje sankcije i da blokira predsednika drugim metodama, na primer, da mu uskrati neka sredstva iz budžeta i prisili ga da potroši novac na određene mere.“