Tragovi puča na Bosforu
16. jul 2018.
Čamci se ljuljuškaju, odsjaj sunca u vodi. Dve starije gospođe sede na klupi uz obalu i piju čaj. Gledaju ka mostu na Bosforu. Pre dve godine, u noći između 15. i 16. jula, to je bilo jedno od poprišta pokušaja puča u Turskoj. Preko mosta su prelazili tenkovi. Pucalo se.
„Toga se setim svaki put kada pogledam most. Ne smemo da zaboravimo. Ako zaboravimo, to može da nam se ponovi. Pokušaj puča ostavio je tragove u našoj istoriji i u našem sećanju. Ova nacija je dala mnoge žrtve za ovu zemlju i ne dozvoljavamo da nam to oduzmu nekakve hulje“, kaže jedna od gospođa.
Ko su tačno te hulje? To ne kaže.
Pored njih, na klupi, sedi muškarac u šorcu i sa sunčanim naočarima. Puši cigaretu tokom podnevne pauze. Najpre o pokušaju puča ne želi ništa da kaže. A onda, ipak: „Vlada održava sećanje na 15. juli, to je uočljivo svuda. Da, mnogi su ubijeni i mnogi su nakon pokušaja puča traumatizovani. Ali ono što se nakon toga dogodilo – to kako se prema tome odnosilo i šta je od toga napravljeno – iskreno rečeno, to me tera na razmišljanje.“
Vanredno stanje
Turska vlada je veoma brzo za pokušaj puča optužila islamskog propovednika Fetulaha Gulena. Kasnije je i istražna komisija turskog parlamenta takođe usvojila zaključak da iza svega stoji – Gulen. Osumnjičeni za pokušaj puča i terorizam od tada se nemilosrdno progone. Zbog toga je oko 77.000 ljudi uhapšeno, a više od 100.000 izgubilo je posao. Zatvoreno je oko 140 medija. U noći puča, predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je Turske preko televizije da se suprotstave tenkovima. Pozivu su se odazvale hiljade – i to je dovelo do preokreta.
Dve godine kasnije, na inauguraciji nakon što je ponovo izabran za predsednika, Erdogan izjavljuje: „Želim da se zahvalim svim građanima koji su uvek bili na našoj strani, a posebno onima koji su pre dve godine, 15. jula, uprkos smrtnoj opasnosti, zaštitili svoju slobodu i svoju budućnost.“
Oko 250 ljudi je umrlo u noći puča – neki tu, na mostu na Bosforu. Muškarac koji sedi na klupi pored mosta, priseća se: „Te noći sam bio napolju, tu u blizini, s mojom suprugom. Brzo smo se vratili kući i upalili televizor. Živim tu, i od kuće mogu da vidim most. Bili smo u stvari planirali da nakon ponoći proslavimo godišnjicu braka. Umesto toga, slušali smo pucnjavu i avione koji su nisko nadletali, probijali zvučni zid. Bili su to zvuci slični bombardovanju.“
Turska se promenila
Odmah nakon puča, uvedeno je vanredno stanje, a predsednik Erdogan ga je, na svaka tri meseca i uz suglasnost parlamenta, produžavao. Ukinuto je tek krajem juna ove godine.
Za to vreme, Turska se promenila. Uveden je predsednički sistem, društvo je podeljeno više nego ikad, ekonomska situacija se pogoršava. Možda bi sve to moglo da potisne sećanja na puč? Ali za dve starije gospođe koje piju čaj pored mosta na Bosforu, to je i danas veoma važno: „Naježim se i danas dok ovo pričam. Pamćenje me ne služi baš najbolje, ali postoje stvari u životu koje ne mogu tako lako da izbacim iz glave. Evo sad mi se i plače…“
Ona skreće pogled sa mosta ka svojoj prijateljici. Uzima šoljicu i pijucka čaj. Kao da želi da promeni program u svojoj glavi – daleko od slika koje je podsećaju na krvavi pokušaj puča. A onda opušteno pije čaj na sunčanom Bosforu.