Toplotni talas tokom hadžiluka u Meki

Ovogodišnji hadžiluk, islamsko hodočašće u Meku koje počinje 14. juna, neće biti samo iskustvo koje se doživi jednom u životu. Za oko dva miliona muslimana iz oko 180 zemalja koji putuju u Saudijsku Arabiju, to će biti i fizički izazov, jer će temperature biti iznad proseka.

„Vremenske prilike koje se ove godine očekuju tokom hadžiluka karakteriše povećanje temperatura za 1,5 do 2 stepena Celzijusa iznad prosečnih koje su do sada vladale u Meki i Medini“, rekao je prošle nedelje šef nacionalnog Meteorološkog zavoda Ajman Gulam.

Za Meku, koja je u srcu petodnevnog hodočašća, taj rast temperature najverovatnije znači prosečnu temperaturu od oko 44 stepena Celzijusa.

Kako bi ublažili očekivanu vrućinu, Saudijci su sve glavne trgove u Meki i Medini opremili sistemima za prskanje vode i mobilnim stanicama za vodu. Takođe, prizemlje odnosno pod Velike džamije u Meki, kao i okolni šatori, biće klimatizovani, obećale su saudijske vlasti.

Boravak na otvorenom je deo hadžiluka

Međutim, hadžiluk ili hadž, ne može se obaviti samo u klimatizovanim okruženjima. Uprkos vrućini on podrazumeva čak do 30 sati boravka na otvorenom, uključujući i stajanje tokom jednog dana na ravnici planine Arafat između izlaska i zalaska sunca, kao i hodanje nekoliko sati po rubnim delovima Meke.

S druge strane, zvanična platforma saudijskog kraljevstva za planiranje hadžiluka, koji bi svaki sposoban musliman morao da obavi jednom u životu, naglašava da je iscrpljenost od vrućine jedan od najvećih rizika hodočašća.

U 2023. godini temperatura je takođe porasla na 48 stepeni Celzijusa. Oko 8.400 hodočasnika patilo je od stresa uzrokovanog vrućinom, pisale su tada lokalne novine „Saudi gazete“.

Međutim, stvarni broj slučajeva bio je verovatno mnogo veći, jer nisu svi bili primljeni na klinike zbog toplotnog udara, iscrpljenosti, vrtoglavice ili dehidracije.

Nadalje, nedavno objavljena studija objavljena u časopisu „Journal of Travel Medicine“ navodi da su hodočasnici iz manje toplih zemalja 4,5 puta skloniji da umru od posledica vrućina, nego lokalno stanovništvo koje je više naviklo na tako visoke temperature.

U sve to, rastuće temperature, uzrokovane klimatskim promenama, ne ugrožavaju samo hodočasnike.

Potrebna promena klimatske politike

Nedavna studija koju je objavio Saudijski kraljevski univerzitet za nauku i tehnologiju Kralj Abdulah potvrdila je da su se temperature povećavale za 0,4 stepena svakih deset godina u poslednjih 40 godina. „Prema najekstremnijem scenariju, temperature na Arapskom poluostrvu mogle bi da porastu za 5,6 stepeni Celzijusa do kraja veka“, napisali su autori.

„Nekoliko scenarija pretpostavlja da bi neki delovi Arapskog poluostrva mogli da postanu nenastanjivi do kraja ovog veka“, rekao je za DW Tobijas Cumbregel, istraživač na odeljenju za „Humanu geografiju“ na Univerzitetu Hajdelberg.

Kratkoročna rešenja, poput prskanja vodom vazduha, koja imaju za cilj da vrućinu učini podnošljivijom za hodočasnike, samo naglašavaju do koje mere ta zemlja već pati od posledica klimatskih promena, dodao je Cumbregel.

„Klimatske promene u Saudijskoj Arabiji manifestuju se ogromnom vrućinom i privremenim toplotnim talasima, ali imaju i mnogo širi spektar posledica“, rekao je Cumbregel i dodao da je za očekivati više peščanih i drugih oluja, porast nivoa mora i manje vode u tom već sada hiper-suvom regionu.

Zbog toga se Saudijska Arabija snažno zalaže za energetsku transformaciju – koja je deo ekonomskog i društvenog preobražaja pod nazivom „Vizija 2030“, a koja ima za cilj udaljiti se od prodaje nafte i gasa i fokusira na širenje obnovljivih izvora energije.

„Takođe, upotreba tehnologija poput vodonika, koje ne uzrokuju klimatske promene, uzrokuje međutim dodatne probleme, jer brojni i ogromni solarni parkovi koji se grade, moraju redovno da se čiste svežom vodom“, ukazao je Cumbregel.

Još jedan primer je budući park „Kralj Salman“ u Rijadu koji se promoviše kao najveći svetski park za slobodno vreme s raskošnim zelenim površinama. „Tako veliki zeleni projekti pogoršavaju problem sa vodom“, kaže Cumbregel, dodajući da „te kontradikcije pokazuju da se klimatske promene shvataju ozbiljno, ali da se prilagođavanje radi samo u određenim sektorima, dok drugi aspekti dobijaju malo pažnje.“

Prema njegovom mišljenju, politika koja se fokusira na međunarodnu saradnju i istraživanje bila bi prikladnija za zaštitu stanovništva, kao i hodočasnika od stalnih klimatskih promena.

Potrebna regionalna saradnja

Korak dalje ide Endrju Gilmur, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava, autor knjige „Goruće pitanje: klima i konflikt – zašto je to važno?“ i ujedno izvršni direktor nemačke fondacije „Berghof“.

On smatra da je ključ za ublažavanje klimatskih promena na Bliskom istoku prekogranična saradnja. U tom regionu zagrevanje je dvostruko brže nego u ostatku sveta, prema navodima „Yale Climate Connections“, multimedijalne neprofitne organizacije fokusirane na klimatske promene.

„Saudijska Arabija ima veliku sreću što poseduje državni investicioni fond u kojem je gomila novca i zato može da diverzifikuje ekonomiju“, kaže Gilmur za DW. „Ali, nadamo se da će bogati proizvođači nafte poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara ili Bahreina takođe imati volju da pomognu i drugim zemljama proizvođačima nafte, poput Iraka i Libije, koje su mnogo siromašnije i nemaju sredstva za ulaganje“, zaključuje Gilmur.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku