„Tiho brisanje“ Albanaca s juga Srbije

Istraživači Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) su od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa napravili desetine intervjua s pripadnicima albanske nacionalnosti čije su adrese pasivizirane. Na osnovu tih razgovora, ali i uvida u rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o pasivizaciji adresa, kao i na osnovu podataka o promenama biračkih spiskova, došli su do zaključka da je između 2012. i 2022. godine, kršeći Zakon o prebivalištu i boravištu koji nalaže da svaki državljanin Srbije ima pravo na adresu, MUP pasivizirao adrese za najmanje 4.000 Albanaca koji žive na jugu Srbije.

„Pasivizacija se isključivo dešava pripadnicima albanske nacionalnosti. Očigledno je da je to politički instrument koji se koristi da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije“, rekao je na predstavljanju publikacije „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa“, glavni autor izveštaja i istraživač YIHR, Marko Milosavljević.

-pročitajte još: Popis stanovništva: Koliko je stvarno Albanaca u Srbiji?

Kako je izgledao proces pasivizacije?

Građani Preševa, Bujanovca i Medveđe ispričali su istraživačima YIHR da su im adrese pasivizirane, ali da ih o tome prethodno niko nije obavestio. Uglavnom su to saznavali kada bi otišli u MUP da produže ili podnesu zahtev za nova dokumenta. Tada bi ih policijski službenici usmeno obavestili da dokumenta ne mogu da dobiju jer nemaju prijavljenu adresu.

„Pošto ne dobiju pisano rešenje o pasivizaciji, ne mogu da podnesu žalbu. Policija im obično savetuje da budu kod kuće narednih nekoliko meseci, pa da će policija ponovo proveriti da li žive na toj adresi. Neki od njih su ostajali na toj adresi i po nekoliko meseci, nisu nigde putovali, često nisu ni izlazili iz svojih sela. Policija se u tom periodu, ili pojavi nekoliko puta, ili se uopšte ne pojavi. Ishod je, međutim, uvek isti – svim tim građanima adrese ostaju pasivizirane“, rekao je etnolog i koautor izveštaja, Miloš Rašić.

Neki od onih koji su ostali bez adrese pokrenuli su spor pred Upravnim sudom. „Ta procedura može da traje i po dve godine, i građani od nje odustaju i ostaju sa pasiviziranim adresama“, navodi YIHR.

Svi imaju pravo na adresu

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, policija može da proveri da li neko živi na prijavljenoj adresi isključivo ako je za to prethodno dobio zahtev suda, organizacija, pravnih i fizičkih lica. „Ako se utvrdi da neko ne živi na prijavljenoj adresi, MUP izdaje rešenje o pasivizaciji, a građanin u roku od osam dana ima pravo na podnese žalbu. Dakle, da traži da policija ponovo proveri da li je on na toj adresi. Ako ne podnese žalbu, policija mu dodeljuje novu adresu – npr. adresu bračnog partnera, roditelja, itd. Ako građani i na to podnesu žalbu, policija je dužna da ponovo utvrdi privremeni boravak na prijavljenoj adresi“, objasnio je Rašić.

On je dodao da je, na osnovu istraživanja YIHR, jasno da u slučajevima pasivizacije adresa građana Bujanovca, Medveđe i Preševa, MUP nije poštovao „gotovo nijedan segment“ procedura koje nalaže zakon. „Uz to, član 18 Zakona kaže da niko ne može trajno da ostane bez adrese. Dakle, svaki državljanin Srbije mora negde da bude prijavljen. Trajno pasiviziranje adrese po zakonu moguće je samo ako neko više nije državljanin Srbije ili u slučaju smrti“, naveo je Rašić.

Život s pasiviziranom adresom

Oni koji nemaju prijavljenu adresu, lišeni su gotovo svih prava: ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, da imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili biračko pravo. Ne mogu čak ni da se slobodno kreću, ukazuje YIHR.

Jedan od najvećih paradoksa jeste to što neki od ljudi s kojima su razgovarali istraživači Inicijative mladih zvanično nemaju adresu, iako su vlasnici imanja ili nekretnina i iako imaju dokaze da redovno plaćaju porez i druge obaveze.

„Najstrašnije je što ti ljudi nemaju predstavu kada će im i da li će im adrese ponovo biti dodeljene“, navodi Milosavljević.

Poricanje zvaničnika

Iako su im osnovna ljudska prava očigledno ugrožena, zvaničnici Srbije to u potpunosti negiraju, dok preciznih podataka o broju ljudi kojima su pasivizirane adrese nema.

Narodni poslanik Šaip Kamberi iz Pokreta za demokratsko delovanje je 2020. godine u Skupštini Srbije od tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Vulina, zatražio informacije o broju pasiviziranih građana od 2017. do 2020. godine  u opštini Medveđa. Vulin je odgovorio da je u tom periodu u opštini Medveđa pasiviziran 1.751 građanin. On je dodao da nikom od njih „nije onemogućen pristup osnovnim građanskim pravima (…) jer su oni i dalje državljani Srbije i imaju sva prava koja iz tog statusa proizilaze“. A kada mu je nekoliko meseci kasnije Kamberi uputio isto pitanje, za period od 2011. do 2017. godine, Vulin je odgovorio da o tome evidencija ne postoji.

Inicijativa mladih za ljudska prava je od policijskih uprava zatražila podatke o broju pasiviziranih građana za sve opštine u Srbiji od 2012. do juna 2023. godine, ali MUP im, međutim, nije dostavio podatke za opštinu Medveđa za period od 2020. do 1. juna 2023. godine. Do broja od 4.174 pasiviziranih građana, YIHR je došla na osnovu podataka koje je od Policijske uprave Leskovac dobio predsednik opštine Preševo, Šćiprim Arifi.

Diskriminacija, strah, nepoverenje

Zaključak da je reč o diskriminaciji pripadnika albanske nacionalnosti, a YIHR argumentuje to podacima koje su dobili od aktivista na jugu Srbije. „Pasivizacija je selektivna i usmerena samo ka Albancima na jugu Srbije. Do tog zaključka su naši sagovornici došli i zato sto što druge manjine ili Srbi iz njihovog okruženja nemaju problem s pasivizacijom“, navodi YIHR.

Većina ljudi sa kojima je razgovarao tim Inicijative mladih u Preševskoj dolini živi u strahu. „S obzirom na osetljivu situaciju u kojoj se nalazi albanska zajednica na jugu Srbije, naš izveštaj ne sadrži lične podatke ispitanika. Intervjue smo organizovali na mestima koja su sami ispitanici određivali kao bezbedna“, objašnjavaju iz Inicijative.

U izveštaju se pominju i izjave zvaničnika Srbije za koje se pretpostavlja da su dodatno izazvale strah Albanaca jugu Srbije. Jedna od njih je i ona koju je 2019. godine dao Aleksandar Vučić, a koji je prilikom posete Medveđi izjavio da je ta opština „bila i ostaće Srbija“, podseća YIHR.

Cilj: smanjene broja birača

Pasivizacija adresa za posledicu ima brisanje Albanaca iz biračkih spiskova na jugu Srbije. Inicijativa mladih podseća na podatak Evropske asocijacije organizacija za monitoring izbora iz 2022. da je te godine u Preševskoj dolini oko 6.000 Albanaca izbrisano sa biračkih spiskova.

„Naši sagovornici iz Preševske doline ističu da je najveći problem politički cilj, a to je promena demografske strukture pojedinih opština, targetiranje albanske zajednice na jugu Srbije i brisanje Albanaca s ovih prostora – u tihom smislu“, zaključuje Inicijativa mladih za ljudska prava.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.