Teške optužbe na račun grčkih vlasti

Nakon šestomesečnog lokdauna, kafići u centru Soluna su ponovo puni. Dvadesetšestogodišnja Britanka Huop Barker raduje se što se na ulice drugog po veličini grčkog grada konačno vraća život. Ona tu živi 2018. godine i pomaže migrantima koji su legalno ili ilegalno stigli do Grčke i koji se nadaju da će nekako stići do zapadne Evrope.

Od izbijanja korona pandemije, za potražioce azila u Grčkoj situacija se vidno pogoršala, objašnjava Barker. Dok se većina stanovnika zemalja EU raduje zbog završetka restriktivnih mera u borbi protiv Kovida-19, migranti su “zaglavljeni” u Grčkoj: “Ima kazni za beskućnike koji su za vreme lokdauna bili napolju.” Potražioci azila su zarobljeni u kampovima ili se na druge načine zatvaraju – bez obzira da li imaju ili nemaju papire.

Huop Barker je deo Mreže za nadzor pograničnog nasilja (Border Violence Monitoring Network, BVMN), nezavisne nevladine organizacije koja na čitavom Balkanu prati situaciju sa migrantima i beleži povrede ljudskih prava. Dok je pažnja svetske javnosti usmerena na dešavanja na ostrvu Lezbos i na tamošnji izbeglički kamp Mavrovuni, poznat i kao “Kara Tepe”, na severu Grčke policija deluje van medijske pažnje.

Ljudi svedoče o otmicama koje vlasti sprovode na ulicama ili u obliženjem kampu Diavata. I ne samo to: organizacije za zaštitu ljudskih prava, poput BVMN, iznose teške optužbe na račun grčkih vlasti. Bivši zatvorenici govore o strukturnom nasilju i drugim kršenjima ljudskih prava u šest zatvora za deportaciju na kopnu.

Bezobzirna hapšenja

Mnogi ljudi u međuvremenu žive na ulici. U četvrtima sa crvenim svetlima oko železničke stanice u Solunu. Noću se kriju u napuštenim kućama ili u starim vozovima – u stalnom strahu od policije. Jedna od briga je strah od ilegalne deportacije u Tursku, odnosno da ih grčke vlasti ne odvedu do granice na reci Evros (Marica) i da ih krijumčari, koji verovatno sarađuju sa vlastima, ne prebace na tursku obalu.

„Imam papire. Ali moramo da se krijemo, jer će nas u suprotnom uhapsiti policija“, kaže 23-godišnji Reza iz Avganistana. Rano uveče on i nekoliko drugih ljudi traže mesto za prenoćište: „Skoro četiri meseca sam ovde, tražim posao, ali ništa ne mogu da nađem”. Čak i ljudi koji su dobili azil u Grčkoj ne mogu da nađu ni posao, ni smeštaj. Pored deportacije, plaše se i da će završiti u jednom od zatvora iz kojeg će biti deportovani.

Ekstremno nasilje

Jedan bivši zatvorenik severnogrčkog zatvora Paranesti, za BVMN okrtkriva: „Zatvorenici dobijaju veoma malo hrane. Ni odeću ne dobijaju, stalno ih vređaju i tuku.“ Kada se na to požale stražarima, maskirani policajci ih prebijaju. On sam je više puta zlostavljan: pesnicima, pendrecima ili šutiranjem.

Houp Barker naglašava da to nije izolovan slučaj. Metode grčkih vlasti su brutalne – kako u izbegličkim kampovima, tako i u zatvorima i tokom ilegalnih proterivanja iz zemlje. Primenjuju se čak i elektrošokovi, mučenje vodom ili prisilno svlačenje. Migranti se žale da su često bili satima maltretirani: „Ljudima su brijali glave. To nije samo puš-bek, već i ekstremno nasilje.

Ombudsman bez sredstava i ovlašćenja

Grčka vlada o tim navodima ili ćuti ili ih demantuje. Nadležni ombudsman Anderas Potakis, objavio je izveštaj u kome govori o nekoliko incidenata. Pritom se žali da mu za detaljnu istragu nedostaju sredstva i ovlašćenja. Nadležne policijske vlasti je pozvao da sprovede istragu, a one su ga obavestile da internom istragom nije utvrđeno kršenje zakona od strane grčkih službenika.

Dimitris Koros, advokat u Grčkom savetu za izbeglice, prvenstveno kritikuje pooštreni zakon o azilu. Prema tom zakonu policija može da hapsi potražioce azila sa važećim dokumentima i za najmanje prestupe, čak i bez sudskog naloga. „To je paraleleni svet pored stvarnog sistema krivičnog pravosuđa“, kaže Koros u razgovoru za DW. Za njega sve to ide predaleko:

„Hapšenje je sredstvo za postizanje cilja. To znači da bi mogranti trebalo da budu pritvoreni samo ako se čini da je moguća legalna deportacija.“

Tvrđava Evropa poprima oblik

Tvrđava Evropa poprima oblik u Grčkoj. Zatvori za deportaciju na kopnu, novi hot-spotovi na ostrvima: svi objekti visoke bezbednosti finansiraju se evrposkim novcem. I u Centru za dobrodošlicu i identifikaciju trenutno se gradi zid visok tri metra. To je naručila Međunarodna organizcaija za migracije (IOM), što se vidi na osnovu tendera koji je raspisan 5. januara 2021. godine, u kojem se govori o “ograđivanju”.

IOM je 26. maja 2021. godine organizovala konferenciju za štampu o trenutnoj situaciji sa izbeglicama u Grčkoj. Šef ogranka u Atini, Đanluka Roko, tada je uveravao da će Centar za dobrodošlicu i identifikaciju i dalje biti otvoren – osim ako “Grčka odluči da se ne pridržava direktiva i konvencija EU, koje je potpisala”.

Nedostaju kontrole

Na pitanje DW da li je IOM znao da se, kada je reč o „ograđivanju“, radi o betonskom zidu, Roko je odgovorio: „IOM upravlja projektom koji finansira EU. Taj projekat grčkim vlastima pomaže u upravljanju trideset i jednim kampom na kopnu.“ U to spadaju i aktivna izgradnja i održavanja.

Kako bi se sprečila dalja kršenja zakona, Houp Barker smatra da je neophodno stvaranje nezavisnog kontrolnog mehanizma od strane organizacija koje su dobro upoznate sa situacijom migranata. „To bi moralo da se finansira nezavisno od Evropske komisije. Takođe su potrebne nenajavljene kontrole, i na granicama.“

Najavljane posete izbegličkim kampovima, kakve trenutno vrši Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) nisu dovoljne da bi se utvrdilo da li službenici države članice EU, Grčke, poštuju nacionalno i međunarodno pravo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.