Teror i uobičajeno sumnjivi Kurdi

Nije prvi put da turska vlast samo nekoliko sati nakon terorističkog napada izlazi s gotovom verzijom o tome ko je za napad odgovoran. Premijer Ahmed Davutoglu rekao je u četvrtak (17.2.) da je napadač sirijski državljanin, a da iza svega stoje kurdske oružane snage u Siriji koje su, kaže, u dosluhu s zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK). Uhapšeno je devet osumnjičenih.

Još pre Davutogluove izjave, list Jeni Safak preneo je da je na osnovu otisaka kao napadač identifikovan sirijski državljanin Salih N. On je navodno aktivirao auto-bombu u blizini parlamenta i jednog vojnog kompleksa. Automobil je, piše isti list, iznajmljen dve sedmice ranije u Izmiru. Iako ovako ekspresne zaključke treba uzeti s rezervom, korisno je znati da je list Jeni Safak izuzetno blizak vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i da je i u prošlosti često prvi iznosio zvanična tumačenja.

Inače je po uobičajenoj praksi turskim medijima zabranjeno svako izveštavanje u vezi s napadom osim prenošenja zvaničnih saopštenja i izjava. Salih Muslim, jedan od vođa oružanih formacija Kurda u Siriji, odbacio je tvrdnje da su njegove jedinice umešane u napad.

U napadu u administrativnoj četvrti Čankaja stradalo je najmanje 28 ljudi, dok je 61 osoba povređena i, prema zvaničnim informacijama, niko od povređenih nije u životnoj opasnosti. Izvesno deluje da su cilj napada bili vojni autobusi koji su prevozili oficire i osoblje vojske. Prema prvim informacijama, među stradalima ima i vojnika.

U četvrtak je došlo do eksplozije i na jugoistoku Turske u provinciji Dijarbakir. Cilj napada je bio vojni konvoj, a prema prvim informacijama stradalo je šest vojnika. Bezbednosne službe su za ovaj napad takođe odmah osumnjičile PKK.

„Odlučna samoodbrana“

„Sada su teroristi u stanju da vrše ovakve bombaške napade usred turskog glavnog grada“, piše tiražni list Hurijet, ocenjujući da je Turska pogođena pravo u srce. „Nikakvu ulogu ne igra to da li počinioci dolaze iz zemlje ili inostranstva. Da li je u pitanju PKK, sirijski Kurdi, teroristi Islamske države ili Asadov režim – ni to nije važno. Neprijatelj je neprijatelj. Ali mi ćemo se održati i nećemo dozvoliti da nas poraze“, piše ovaj list.

Predsednik Erdogan je putem Tvitera saopštio da je Turska „odlučna da koristi pravo na samoodbranu“. Iračka televizija javila je da su neposredno nakon napada u Ankari turske snage iz vazduha bombardovale položaje PKK u severnom Iraku, ali niko zvanično nije potvrdio da je u pitanju reakcija na napad.

Od prošlog leta je na teritoriji Turske izvedeno više smrtonosnih napada. U Surudžu, pretežno kurdskom gradu na jugoistoku Turske, prošlog jula je bombaš samoubica u smrt poveo 32 osobe, pretežno mlade kurdske aktiviste. Sličan scenario ponovljen je u Ankari u oktobru, kada je tokom kurdsko-levičarskih demonstracija u bombaškom napadu stradalo više od sto osoba. U januaru je u Istanbulu ubijeno 11 nemačkih turista. Za pobrojane napade okrivljuje se Islamska država.

Rat protiv Kurda

„Teroristički napad je još jedan dokaz ogromnih bezbednosnih izazova pred kojima se Turska nalazi“, piše nemački nedeljnik Špigel na svom portalu. „Turska je članica NATO i pripada antiterorističkoj koaliciji koja se u Siriji bori protiv ekstremista. Ali poslednjih dana Turska iz vazduha i artiljerijskom paljbom napada i položaje kurdskih paravojski u severnoj Siriji. Ankara želi da spreči da Kurdi kontrolišu pogranični pojas.“

Uz to Turska već mesecima vodi rat protiv PKK na jugoistoku zemlje, dodaje Špigel, vojni pohod protiv sopstvenih građana opravdava se navodnom borbom protiv terorizma. „Vlada zabranjuje svaku kritiku spolja. Prema viđenju opozicije i političara iz EU, Turska je izgubila meru – jer pod delimično višenedeljnim zabranama izlaska pati civilno stanovništvo, a u sukobima prethodnih sedmica u Dijarbakiru, Džizreu, Silopiju i drugim gradovima navodno su stradale stotine civila. Vlada umesto toga govori o 850 ubijenih boraca PKK“, piše portal.

Zbog napada u Ankari je premijer Ahmed Davutoglu otkazao putovanje u Brisel, gde je na margini samita EU trebalo da s vodećim evropskim političarima razgovara o izbegličkoj krizi. Nemački mediji su ionako davali slabe šanse samitu koji se održava u četvrtak, a nedolaskom Davutoglua, kako prenose, samit nema nikakve šanse da reši izbegličko pitanje.