Tereza Mej najavljuje ostavku
24. maj 2019.
Prema ovom planu, Tereza Mej bi za vreme posete predsednika SAD Donalda Trampa još trebalo da bude premijerka (od 3. do 5. juna): ona je najavila da će vršiti službenu dužnost dok se ne izabere njen naslednik na funkciji. Rekla je i da je to već saopštila i kraljici Elizabeti II. „U najboljem interesu države je da neki drugi premijer izvede Veliku Btianiju iz EU“, rekla je Tereza Mej. Svoje saopštenje u Dauning stritu je završila oblivena suzama.
Na kraju premijerka Velike Britanije odlazi s funkcije zbog internih partijskih sporenja u njenoj konzervativnoj partiji. Tereza Mej je sledila svoj cilj – s neverovatnom upornošću, kako bi rekli njeni malobrojni partijski prijatelji, ili s beskrajnom tvrdoglavošću, kako bi rekli njeni protivnici. Htela je da nekako progura kroz Donji dom sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU, iako u njemu već odavno nije imala većinu. Nakon toga je htela da svojevoljno podnese ostavku – tako je barem obećala. No, sledeću fazu Bregzita, pregovore o budućim odnosima sa EU, treba da preuzme njen naslednik ili naslednica.
Poslanici su tri puta rekli ne sporazumu koji bi Velikoj Britaniji omogućio uređen izlazak iz EU. Parlament je bio potonuo u haotično glasanje. Tereza Mej je morala da odloži glasanje u martu i aprilu, kako bi od EU tražila još vremena. Pre samo nekoliko dana preduzlea je poslednji, kako je smatrala „odvažan“ pokušaj, da sporni sporazum o Bregzitu učini primamljivim za parlament. No, odmah su zarlaukali i protivnici i zagovornici Bregzita. Raniej su pregovori sa opozicionom Laburističkom partijom neslavno propali.
„Brexit means Brexit“
Pre referenduma o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva 23. juna 2016, Tereza Mej je bila u redovima onih koji su opominjali. Ona je zagovarala ostanak u Evropskoj uniji. Nakon što je tadašnji premijer Dejvid Kameron nakon referenduma podneo ostavku, tadašnja ministarka unutrašnjih poslova se osećala odgovornom da zemlju uredno izvede iz Evropske unije. Kada se uselila u Dauning strit 10 skovala je floskulu „Bregzit znači Bregzit“. Ona je osigurala da će poštovati i sprovesti narodnu volju izraženu na referendumu. Ovu rečenicu je konstantno ponavljala prilikom svakog javnog nastupa i tokom svih pregovora koji su vođeni u Briselu; čak i kada je postalo jasno da bi Bregzit mogao da bude mnogo komplikovaniji nego što su to Britanci mogli i da zamisle. To joj je vrlo brzo donelo nadimak „Mej-bot“, što će reći da je u pitanju mešavina robota i političarke.
Nakon samo devet meseci na funkciji Mej je pozvala na održavanje prevremenih izbora. Ona se ponadala da će tako ojačati svoju poziciju u pregovorima o Bregzitu. No, dogodilo se upravo suprotno. Izbori su bili katastrofa za premijerku i njenu Konzervativnu partiju, koja je izgubila 13 poslaničkih mesta u parlamentu. Mej stoga s mukom morala da formira manjinsku vladu, a bila je upućena i na podršku severnoirske protestantske partije DUP.
U vreme dok je bila na mestu premijerke u Velikoj Britaniji se dogodilo više terorističkih napada. Onda je još došlo do požara u junu 2017, u 24 sprata visokom Grenfel tornju, u kojem su živote izgubile 72 osobe. Premijerka Mej je narednog dana obišla izgorelu zgradu, ali nije razgovarala sa žrtvama. Zbog toga je žestoko kritikovana. Kasnije je izjavila kako je „stalno žalila zbog toga što tog dana nije razgovarala sa preživelim i što je zbog toga izgledalo kao da je za to nije briga“.
Mej je bila kritikovana i zbog postupaka u drugim oblastima. U svom prvom govoru na funkciji premijerke u julu 2016, Mej je obećala da će suzbiti socijalnu nejednakost, takođe da će pokušati da od „Velike Britanije napravi zemlju koja će biti funkcionalna za sve“, kao i da će se založiti za radničke porodice. No, ovi plemeniti ciljevi su zbog drame oko Bregzita pali u drugi plan.
Kritike od samog početka
Ona je od samog početka bila kritikovana, i to ne samo od dugogodišnjih zagovornika Bregzita, već i od strane svojih partijskih kolega. Njena „bela knjiga“ o budućim trgovinskim vezama sa EU je takođe bila predmet sporenja. Naime, njen plan da nakon izlaska Velike Britanije iz EU i dalje važe zajednička trgovinska pravila, odnosno zona slobodne trgovine, na kraju je rezultirao ostavkom ministra inostranih poslova i jednog od najglasnijih zagovornika Bregzita, Borisa Džonsona, kao i ministra za Bregzit Dejvida Dejvisa.
Kasnije su ministarka za rad Ester Mekvej i više državnih sekretara podneli ostavke, zbog toga što nisu bili saglasni sa onim što je Tereza Mej postigla u Briselu. A kada je i Dejvisov naslednik, Dominik Rab u novembru 2018. podneo ostavku, sa Stivenom Berklijem Britanija je za samo dve godine dobila trećeg Bregzit-ministra.
No, u konfliktu o trgovinskim pravilima to je bio samo jedan primer u čitavom nizu različitih mišljenja, kako u parlamentu tako i u kabinetu Tereze Mej, o tome kako bi se britanski interesi najbolje mogli zaštititi tokom pregovora o Bregzitu. Na kraju je i granica između Velike Britanije i Irske izazvala svađu u parlamentu, ali i unutar same Konzervativne partije.
Prema dogovorenom Sporazumu o Bregzitu iz maja prošle godine, od trenutka napuštanja EU na irskom ostrvu bi važio tzv. „bekstop“. A kako, prema Sporazumu, ne bi došlo do podizanja rampi i postavljanja graničnih kontrola između Irske koja je članica EU i Severne Irske, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva, Velika Britanija bi trebalo u potpunosti da ostane deo evropske carinske unije dok se ne pronađe bolje rešenje.
Bekstop pravila, koja bi trebalo da traju do 2022, izvukla su tvrdolinijaške zagovornike Bregzita na barikade - a to je bio i jedan od glavnih razloga zašto Tereza Mej nije uspela da na svoju stranu pridobije većinu poslanika u parlamentu.
A sad?
Tereza Mej ostaje na vodećoj funkciji sve dok Konzervativna partija ne naže liderku ili lidera, koji bi onda došao na funkciju premijera. Za sad je najverovatnije da će „tvrdi“ zagovornik Bregzita, Boris Džonson doći na vlast. Džonson je prilično omiljen u bazi partije, ali je 2016. odbio da bude Kameronov naslednik.
Ukupno će se za rukovodeću funkciju partije prijaviti 15 torijevaca, a među njima i nekadašnji ministar Bregzita. Ali bi i premijeru Borisu Džonsonu, koji je u Briselu pre svega pravio ispade sa teškim sloganima, bilo teško da ponovo pregovara o sporrazumu o izlasku iz EU. Tako bi ostao tvrdi Bregzit bez sporazuma i sa teškim posledicama kako za Ujedinjeno Kraljevstvo tako i za EU. U ovom trenutku je termin za izlazak iz EU predviđen za 31. oktobar u ponoć.