Tačijeva neispunjena obećanja

„Samo mali broj građana će Mustafi ponovo ukazati poverenje. On je dve i po godine predvodio vladu-stagnacije, koja ništa nije postigla u izgradnji Kosova, ni na unutrašnjem, ni na spoljnopolitičkom planu. Jedini uspeh od kojeg građani direktno imaju male koristi, bio je da je Priština 2016. godine sa EU potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Izostala je međutim vizna liberalizacija: Kosovo je poslednja zemlja u regionu čijim građanima je i dalje ograničen ulazak u zemlje Evropske unije. Tako će i ostati, jer uslov za viznu liberalizaciju jeste da Kosovo sa Crnom Gorom potpiše sporazum o razgraničenju“, piše Noje cirher cajtung.

Takođe, piše švajcarski list, i proces normalizacije odnosa sa Srbijom stagnira: „Ključni element, dogovor postignut u Briselu 2013. godine o formiranju Zajednice srpskih opština i dalje se odbacuje i nailazi na otpor, pa i u redovima stranaka koje su do sada bile na vlasti. Zajednica srpskih opština Beogradu bi omogućila nastavak političkog uticaja među kosovskim Srbima. Koliko velik će taj uticaj biti, zavisi od pravila koja će biti dogovorena, ali i od odnosa Beograda i Prištine.“

Da li će se sa trenutne stagnacije uskoro preći na konfrontaciju sa Srbijom i međunarodnim silama, to uveliko zavisi od predstojećih izbora, ocenjuje list: „Sa pokretom ’Samoopredeljenje’, na Kosovu se etablirala levičarsko-nacionalistička stranka koja uspešno iskorišćava mnogobrojne frustracije građana. Ukoliko tom pokretu pođe za rukom da formira novu vladu, politička pravila igre verovatno će se promeniti. Do sada je bilo tako da su Evropska unija i SAD podržavale lokalne vlastodršce, dokle god su se oni pridržavali međunarodnih dogovora. To je značilo neodstupanje od procesa normalizacije odnosa sa Srbijom i potiskivanje velikoalbanskih ambicija. Zauzvrat je postojalo obećanje o članstvu u EU, doduše u neodređenoj budućnosti“.

„Pokret ’Samoopredeljenje’ taj pakt želi da napusti, ističući potrebu ’stvarnog samoopredeljenja’. Umesto podilaženja Briselu i Vašingtonu, Kosovo bi, smatra taj pokret, trebalo da formira svoju vojsku, a sa Beogradom da razgovora samo još o priznavanju nezavisnosti. Da li će ujedinjenja sa Albanijom biti, o tome, uvereni su, ne bi trebalo da odlučuju strane sile, već građani dveju zemalja. A pitanje članstva u Evropskoj uniji koje je i dalje malo verovatno, ne bi više trebalo da dominira kosovskom politikom“, zaključuje svoju analizu švajcarski „Noje cirher cajtung“.

Protiv volje Zapada se ne može

Komentar o Kosovu donosi i ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung. Novinar Mihael Martens takođe ukazuje da građani Kosova ne mogu bez viza u zemlje Evropske unije, i pored toga što EU u toj zemlji ima svoju najveću misiju u inostranstvu. Novinar podseća i na to da su zemlje-članice EU u četvrtak (11.5.) postigle dogovor o ukidanju viza za ukrajinske građane, koji će od juna u skoro svim zemljama EU, bez viza moći da borave najviše 90 dana. Time još samo jedna zemlja koja je kandidat za članstvo u EU čeka na ukidanje viza, a to je Kosovo.

„Najmlađa evropska država 2008. godine se odvojila od Srbije potpisavši Deklaraciju o nezavisnosti koju su podržale SAD i skoro sve zemlje-članice EU. Evropska unija od tada u Prištini ima svoju najveću inostranu misiju, ali o pored toga građani Kosova do danas ne mogu bez viza u EU.“

To što za Kosovo do danas nema vizne liberalizacije, nije jedini, ali je jedan od razloga za prevremeni kraj vladajuće koalicije, piše frankfurtski list, podsećajući da su na vlasti u toj zemlji do sada bili Demokratski savez Kosova, premijera Ise Mustafe i Demokratska partija Kosova, koju je osnovao Hašim Tači, formalno vanstranački predsednik: „On je poznat kao glavni vođa u gerilskom ratu protiv Srba, u kome su kosovski Albanci 1999. pobedili uz pomoć NATO. Već deset godina, Tači je na čelu Kosova i važi za najmoćnijeg političara u zemlji. Stoga je on jedan od odgovornih za to što Kosovo za sve ove godine nije ostvarilo svoj glavni spoljnopolitički cilj, ukidanje viznog režima.“

„Frankfurter algemajne cajtung“ ocenjuje da je Tači zakazao i sa obećanjem datim početkom godine, da će kosovske bezbednosne snage biti pretvorene u zvaničnu vojsku: „Taj plan on nije mogao da sprovede protiv volje zapadnih sponzora kosovske nezavisnosti. Pre svega američki ambasadori u Prištini ti o čijem mišljenju svaka kosovska vlada mora da vodi računa. Amerikanci i Evropljani protive se formiranju kosovske vojske, jer se boje da bi to povećalo opasnost od rata u regionu.“

Priredio: Boris Rabrenović