Nije dobar znak ako je predsednik izabran uz masovno protivljenje: snajperisti i specijalne policijske jedinice obezbeđuju zgradu Parlamenta u kojem pripadnici opozicije bacaju suzavac i na ulicama organizuju proteste kako bi sprečili izbor Hašima Tačija. Takve slike su sa Kosova otišle u svet i to u vreme dok je bivši ministar spoljnih poslova i predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) biran na najveću funkciju u državi.
Novi predsednik odavno je centralna figura kosovske politike. Tokom rata bio je jedan od najvažnijih vođa Oslobodilačke vojske Kosova i premijer 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. U aktuelnoj vladi, kao predsednik koalicione stranke i ministar spoljnih poslova, Tači je imao ključnu ulogu. Međutim, bilans njegove politike koju je vodio poslednjih godina nije nimalo pozitivan: nerešen srpsko-kosovski konflikt, nasilje, nerešeni ratni zločini, raširena korupcija, veliko siromaštvo, masovno iseljavanje stanovništva...
Za vreme i posle rata
Tači će predstavljati Kosovo u vreme kada su unutrašnjopolitički frontovi između vlade i opozicije učvršćeni. Naime, nakon poslednjih parlamentarnih izbora 2014. godine, Kosovom praktično ne može da se upravlja: najveća opoziciona stranka, levo-radikalno „Samoopredeljenje“, ne prihvata nezavisnost i teži ujedinjenju s Albanijom – što je noćna mora međunarodne zajednice. Ta stranka istovremeno kategorički odbija i dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, a to sprečava i postizanje sporazuma za više autonomnih prava srpske manjine na Kosovu. Parlament ne funkcioniše već mesecima. Opozicija zahteva održavanje novih izbora.
Novi izbori karte bi još jednom izmešali, ali teško da bi to povećalo pritisak u cilju sprovođenja reformi: ni velike stranke – vladajuće PDK i Demokratska liga Kosova (LDK), niti opozicione stranke „Samoopredeljenje“, „Alijansa za budućnost Kosova“ i „Nisma“ do sada nisu dale uverljiv odgovor za rešenje ključnih problema.
Tome treba dodati da koaliciona vlada nije napravljena na osnovu materijalnih sporazuma, već je dogovorena kao na pijaci. U centru pažnje nisu koncepti nastali na osnovu činjenica i političkih kompromisa, već raspodela funkcija i dogovor o predsedniku. Otada se opozicija nemilosrdno bori protiv vlade. Ni jedna strana nije uspela da dopre do one druge. Kosovo i njegove elite nikada do sada nisu bili toliko zavađeni.
Ujedinitelj sa dosta otvorenih pitanja
Pri svemu tome, za Kosovo nema alternative: samo politička elita može i mora da pronađe rešenje. Veoma važan doprinos tome trebalo bi da dâ predsednik, kojeg na Kosovu bira parlament i koji ima reprezentativnu funkciju. Ali upitno je da li će to uspeti novoimenovanom predsedniku Tačiju: smatra se da on nije spreman na kompromise i važi za autokratu. Za njega se kaže da je osoba koja podstiče, a ne rešava konflikte. Takva osobe ne može biti ujedinitelj, smatra opozicija.
Svemu tome trebalo bi dodati i korupciju, kao i veze s organizovanim kriminalom – u šta je sve on, navodno, upleten. Tačijevo ime često se dovodi u vezi s izveštajem Saveta Evrope o ilegalnoj trgovini ljudskim organima i učešću u naručenim ubistvima tokom rata. O tim optužbama govori se već godinama i one do sada nisu pravno razjašnjene. Uskoro bi trebalo da počne s radom specijalni sud. Međutim, više je nego upitno koliko su predstavnici političkih elita zainteresovani da se pravno razjasne ratni zločini. Specijalni sud mogao bi da sasluša i vodeće političare iz redova vlasti, ali i opozicije.
Neophodan unutrašnjopolitički dijalog
Pri svemu tome, Kosovu je kao nikada pre potrebno unutrašnje pomirenje i konsolidacije redova. Ta mlada balkanska država ima na svom putu još mnogo obaveza: pre svega radi se o većim pravima srpske manjine, kompromisu u dijalogu sa Srbijom i mnogim privrednim i državnopravnim izazovima u procesu transformacije. Ako Tači želi da uspešno predstavlja svoju zemlju, onda mora da, kao predsednik, sve političke snage i građane Kosova pripremi za kompromise i naporan rad. Ako mu to ne bude uspelo, nastavak haosa je neizbežan. Tada će i put ka Evropi biti još duži.