Većina starih proevropljana u Briselu je radosna: „Emanuel Makron je srećan slučaj!“ U centrali EU su vrlo zadovoljni zbog novog zamaha koji bi novi francuski predsednik mogao doneti depresivnoj Evropi. Postoji pravo oduševljenje Makronom, jer napokon opet jedan evropski šef države hoće da se strastveno bori za Evropsku uniju, koja je prečesto morala da posluži kao žrtveni jarac za unutrašnjepolitičke teškoće.
Izgleda da je i kancelarka Angela Merkel spremna da se u malim dozama prepusti tom novom oduševljenju za projekat EU. Nemačko-francuski ministarski savet u Parizu je bio neka vrsta pucnja koji je označio novi početak za EU, novu eru pod imenom Merkron (Merkel+Makron).
Merkelova će tek posle izbora da posegne za novcem
Dve strane su postupile rafinirano i najpre dogovorile saradnju u oblastima u kojima nema nikakvih sporova: više evropske odbrane, više borbe protiv terorizma, više spoljnopolitičkog angažovanja u zoni Sahela i Maliju i više podsticaja za investiranje u Nemačkoj i Francuskoj. Madame Merkel i Herr Makron politički imaju mnogo toga zajedničkog: stav o zaštiti klime o globalnoj trgovini, i izbegličkoj politici. Idealan par za novi početak: iskusna maherka i neobuzdani novajlija. Kada bi hteli, njih dvoje bi mogli da pokrenu mnogo toga kao obnovljeno srce Evropske unije. Ali, da li oni to stvarno žele?
Dok Makron, sa sigurnim instinktom da brzo mora da pokaže rezultate, pomalo vrši pritisak, Merkelova još okleva. Ona najpre hoće da pobedi na izborima u septembru, pa će onda biti spremna i da razmišlja o renoviranju EU i reformskim predlozima umešnog Francuza. Na Nemačko-francuskom ministarskom savetu je sve što bi moglo da se plaća novcem nemačkih poreskih obveznika gurnuto u pozadinu: o zajedničkom budžetu 19 zemalja sa zajedničkom valutom, o evropskom ministru finansija i ublažavanju odredbi Pakta stabilnosti trebalo bi da se razgovara tek na jesen. Predsednik Makron je već napravio jedan korak u susret Nemcima odrekavši se zahteva za uvođenje evroobveznica, dakle zajedničkih državnih obveznica i zajedničkog zaduživanja u evrozoni.
Čim Emanuel Markon pokrene svoju reformu tržišta rada u Francuskoj i nađe način da smanji previsok deficit državnog budžeta, i Angela Merkel će morati da pokaže rezultate. Hoće li jedan Francuz postati novi šef kruga ministara finansija evrogrupe ili Evropske centralne banke? To bi bio jasan signal iz Berlina. Velika nada EU ne bi smela da izgladni na dugoj nemačkoj poluzi štednje. To bi bilo fatalno.
Novi tandem bi mogao da rastereti Merkelovu
Kancelarka Merkel sada ima posla već sa svojim četvrtim francuskim predsednikom. Ona će znati kako da iskoristi nemačko-francuske snage oblikovanja EU. Doduše, ostaće i oprezna, jer bi dalje ublažavanje odredbi o granici državnog deficita u okviru Pakta stabilnosti evrozone moglo da otvori Pandorinu kutiju. Mogući budući premijer Italije Mateo Renci pus iz svih oružja na Pakt stabilnosti, koji je po njemu instrument za mučenje kojim Nemci drže Italijane u pokornosti. I druge zemlje bi mogle da slede Rencijev kurs zaduživanja, dok Merkelova kod kuće insistira na budžetu u kojem nema novog duga.
Emanuel Makron, kako to pokazuje njegova prva radne sednica sa Merkelovom, stvarno je ozbiljno oduševljen Evropskom unijom. Privredni razvoj evrozone je pozitivan. Nemačka državna kasa je puna da sve puca. Taj trenutak valja iskoristiti. Nemačka i Francuska moraju da budu na čelu, jer to inače niko drugi ni ne može. Nemačka kao „hegemon protiv svoje volje“ opet ima francuskog partnera koji želi da sa njom ravnopravno predvodi ostale. Optužba da je večita kancelarka Merkel kriva za sve što u finansijskog ili izbegličkoj krizi u Evropi ne ide kako treba, tako bi uskoro mogla da se izjalovi.