Tamo gde pada odluka o predsedniku

Verovatno to ne znate, ali moguće je da ste već jednom prešli preko komada metala proizvedenog u Vitlejemu u Pensilvaniji. Ogromni metalurški kombinat u gradu je proizveo nosače za najpoznatije građevine SAD kao što je most Golden gejt ili Empajer stejt bilding. I prvi džinovski točak na svetu, postavljen na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893, napravljen je od vitlejemskog čelika. Danas pogoni u tom gradu od 75.000 stanovnika - stoje. Velike turbine prekrivaju rđa i mahovina. Posle decenija propadanja, ogromni klipovi su krajem 90-ih godina prestali da rade. Hiljade ljudi su izgubile posao.

Ova priča – tipična za američki „Pojas rđe" – plodno je tlo za protekcionističku poruku Donalda Trampa. Upavo takva mesta republikanski kandidat mora da pridobije da bi imao šanse za ulazak u Belu kuću. Pensilvanija je jedna od najvažnijih „neodlučnih“ saveznih država, a od 1952. je svaki kandidat koga je podržao Vitlejem zaista i ulazio u Belu kuću.

Vitlejem je tipičan primer za jade američke radničke klase. Železara, koja se prostire ne 6,5 kvadratnih kilometara, sada je pretvorena u park u kome postoje jedan umetnički centar i jedna kockarnica sa ukupno 2400 zaposlenih. Van grada su nastala nova industrijska područja u kojima su uglavnom preduzeća za digitalni biznis koja profitiraju od blizine Njujorka i Nju Džersija. „Vitlejem prolazi kroz renesansu", kaže Štefan Ol, koji je sa porodicom pre deset godina došao u Pensilvaniju: „Tada je na ulicama još bilo mnogo praznih lokala – a danas ponovo radi mnogo radnji".

Bes na političare

Vitlejem su u 17. veku osnovali doseljenici iz Moravske a jedan nemački grof im je doneo hrišćanstvo. Centar grada ima tipičnu građansku atmosferu Nove Engleske. Drveće sa krošnjama u jesenježutoj boji stoji pred živopisnim antikvarnicama i delikatesnim radnjama. Obama je ovde dvaput pobedio – sa velikom prednošću 2008. i nešto manje ubedljivo 2012. Na ovim izborima Donald Tramp ima razloga za optimizam. 2014. su republikanci prvi put posle više decenija osvojili većinu u čatvrti Northempton. Ove godine je registrovano mnogo više republikanskih birača od demokratskih.

Na šarmantnim ulicama u kolonijalnom stilu u centru Vitlejema svuda se mogu vide plakati na kojima piše „Glasajte za Hilari". Ali van centra se vide samo znakovi podrške Trampu. Mali privrednik Dejv Petroco krivi Demokrate za rast poreza koji mora da plati kao vlasnik radnje za e-cigarete: „Potpuno smo preregulisani“, kaže, dok u kafani gleda prenos jedne utakmice američkog fudbala, „glasaću za Trampa, jer mi je dosta statusa kvo i svih tih profesionalnih političara."

Na drugoj strani ulice je glavni štab lokalne kampanje za Klintonovu. Portorikanci za Hilari, Afroamerikanci za Hilari, studenti za Hilari. Populacija Latinoamerikanaca je proteklih godina bitno narasla. U gradu postoje četiri univerziteta. Sve to bi trebalo da su dobre vesti za kandidatkinju Demokrata, ali mnogi su zabrinuti zbog istrage FBI protiv Hilari Klinton i afere sa elektronskom poštom. „Iako je ovo takozvana neodlučna savezna država, mi smo bili optimisti, ne preterani, ali – optimisti. A onda je došla ta afera sa elektronskim pismima“, kaže članica tima za predizbornu kampanju Klintonove Viki Ort: „Njeni protivnici će učiniti sve kako bi sprečili da ona postane predsednica."

Finiš predizborne kampanje

50-godišnja Bet Fišer je došla iz San Dijega da bi potpomogla predizbornu kampanju Klintonove u Vitlejemu. „To je jedno od deset područja u SAD gde je borba neizvesna – u lepšim četvrtima gde živi bogata klasa, Klintonova je u vođstvu. A u radničkim vodi Tramp."

U ovoj tesnoj trci treba mobilisati birače. U dve kancelarije Klintonove u Vitlejemu, sve izgleda odlično organizovano. Portparolka kampanje kaže da ne može da govori za DW bez dozvole glavnog štaba. Trampova kampanja je haotičnija – poslednje subote pred izbore, njeno prisustvo na ulicama se ni ne primećuje, sa izuzetkom nekoliko ljudi koji dele nalepnice sa Trampovim likom.

Tramp se nada da će profitirati od nezadovoljstva zbog stagnacije zarada koja vlada već godinama. Štefan Ol nije ljubitelj ove zvezde rijaliti-emisija, ali kaže da se standar njegove porodice od finansijske krize 2008. nije popravio: „Moja supruga je medicinska sestra i već nekoliko godina joj plata nije povećana", kaže, „kada odeš u samoposlugu, galon mleka košta dolar višenego pre pet godina. Ali, plate su ostale iste."

„Nije lep primer za svet"

Ponovo smo u kafani. Al Sinift nije ni za jedno od kandidata. „Izbori za predsednika SAD su se prtvorili u šou Džerija Springera", kaže. On će glasati za kandidata Liberalne stranke Gerija Džonsona; „svi kažu da je to bačen glas, ali i glas za jedno od ovo dvoje kandidata je takođe bačen" Ankete pokazujmu da Džonson u Pensilvaniji ima podršku šest odsto građana.

Prasad Tolasi je poreklom iz Južne Indije i deset godina živi u Vitlejemu. On radi u jedoj prodavnici namirnica i vrlo je ljut zbog ovih izbora. „Izbori u SAD su postali kao i oni u Indiji – prljavi", kaže, i dodaje, da otkako je Trampa, ništa nije kao pre. Da je sve lošije nego što je bilo. Loš primer za ceo svet". Vlasnica kafane Šeli Selek prenosi da je pred izbore uvek bilo usijanih diskusija. Ali, ko god bude izabran 8. novembra, njeni gosti će i dalje piti zajedno, tvrdi ona – „Svi će opet biti prijatelji". Ostaje da se nadamo da to važi i za ostatak SAD.