Taktički uspeh, strateški neuspeh
20. jul 2017.
Pre godinu dana Andrej Plenković je preuzeo Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ). Tada je najavio da će svoju partiju čvrsto da pozicionira na desnom centru, kao stranku demohrišćanskih uverenja. Tvrdio je da je njegova misija da ojača „politički mejnstrim“. Menjajući HDZ, Plenković je naime želeo da menja i Hrvatsku tako što će na političkoj i društvenoj sceni da afirmiše uključivost i toleranciju.
Plenković danas izjavljuje da je HDZ čvrsto usidren na desnom centru i tvrdi da je tako obezbeđena verodostojnost stranke koja je ponovo postala poželjan partner drugim strankama. Da li je dakle, Plenkovićev HDZ nakon jednogodišnje tranzicije postao stranka desnog centra demohrišćanskog usmerenja? Profesor i politički analitičar Ivan Rimac smatra da HDZ još nije takva stranka, ali uveren je da Plenković HDZ vodi u tom smeru. Ali taj pse roces ne odvija bez otpora. Naime, kako objašnjava Rimac, pokazalo se da je Plenković morao da se suoči s čitavim nizom opstrukcija i vrlo snažnom desnicom koja se opirala zaokretu ka centru.
Raznoliko desno krilo
Štaviše, Rimac upravo u otporu unutarstranačke desnice vidi i jedan od glavnih razloga zbog kojih je Plenković otkazao koalicionu saradnju s Mostom i formirao koaliciju s Hrvatskom narodnom strankom (HNS). Rimac smatra da je Plenković tako pokušao dodatno da oslabi desno krilo unutar sopstvene stranke.
„U celom tom periodu Plenković je zapravo pokušavao da ovlada sopstvenom strankom. Rezultati lokalnih izbora pokazali su da njegov uspeh na parlamentarnim izborima nije bio slučajan, već da upravo on donosi HDZ-u uspeh na izborima i da zato on mora da odlučuje i o tome ko će biti na čelnim pozicijama u stranci“, komentariše za DW aktuelno stanje u HDZ-u profesor Rimac. On podseća da Plenković nije prvi šef HDZ-a koji ima problem s jastrebovima unutar stranke.
Hrvatska demokratska zajednica se, smatra Rimac, nikada nije rešila te svoje tvrde struje, samo što su je pojedini lideri stranke držali pod kontrolom. „Od Tuđmana, preko Sanadera, do Plenkovića – očigledno je da je taj deo stranke uvek prisutan, samo je pitanje koliko ima prostora i kadrovskih pozicija. Svaki put kad dođe neko ko želi da usmeri stranku ka centru – bez obzira na to što to redovno HDZ-u donosi uspeh na izborima – pojavljuje se otpor te struje koji se, nakon izbora, stišava dobro plaćenim kadrovskim pozicijama, a time se smanjuje i otpor desne struje. Plenković je od Karamarka nasledio veoma raznoliko desno stranačko krilo, a sukob sa Zlatkom Hasanbegovićem, kao i prikriveni sukob s Davorom Stierom, pokazao je da Plenković želi da se reši te grupe i da želi da HDZ usmeri ka liberalnom centru“, analizira Rimac.
HDZ-ov Ivica Račan
Filozof i politički analitičar Žarko Puhovski pak smatra da je današnji HDZ politički „u odličnom stanju“, s obzirom na to da je ta stranka – kako to s pravom ističe Plenković – pobedila na svim izborima. „HDZ je, međutim, programski u lošem stanju, jer niko zapravo ne zna šta Plenković zastupa. S Karamarkom bar o tome nije bilo nikakve sumnje, a Plenković je igrao i za ovu i za onu stranu, pokušavajući da bude nešto kao HDZ-ov Ivica Račan, odnosno čoveka koji odlaže probleme. Međutim, to sada već predugo traje tako da se jedan deo desne struje osamostalio ili je počeo da se osamostaljuje, što postaje politički problem. Jer ako je desnica dobila skoro deset odsto u Zagrebu, tamo gde desnica inače nije naročito jaka, to bi moglo da znači da neće mnogo lošije da prođe ni na nivou Hrvatske, a tih deset procenata je otprilike i sadašnja razlika između HDZ-a i socijaldemokrata (SDP). To je problem s kojim će Plenković uskoro morati da se suoči – najkasnije na jesen kada će se održati izbori u HDZ-u, a možda i parlamentarni izbori. Jer je Milorad Pupovac pod neverovatnim pritiskom“, ocenjuje Puhovski.
Naš sagovornik podvlači da će Plenković pritom morati da se suoči s tri osobe koje prezentiraju takve ideje: Hasanbegovićem, Milijanom Brkićem i Stierom. Hasanbegović, kaže Puhovski, personifikacija je onih koji sanjaju o vraćanju ustaškim korijenima, Brkić predstavlja organizaciju, a Stier modernu svetonazorsku desnicu koja se ne bavi ustašama, već porodičnim vrednostima.
Da li to znači da je Plenković „rešio“ problem stranačke desnice tako da je stvorio još veću opasnost za HDZ? „Verovatno. On je taktički uspešan po cenu potencijalnog, pa čak i verovatnog, strateškog neuspeha.“
Uprkos deklarativnom zaokretu ka političkom centru, Plenković istovremeno sprovodi i politiku koja nije uvek u skladu s političkim mejnstrimom i koja je u nekim aspektima rigidnija čak i od Karamarkove. Javnost mu to uglavnom ne zamera i popularnost mu stalno raste.
„Šarmantniji“ od Karamarka
„Plenković je jednostavno bitno šarmantniji od Karamarka, što je u ovom slučaju veoma važno. Karamarko je mnogo toga izgubio jer je katastrofalan komunikator – i to objektivno govoreći, bez obzira na njegove stavove“, podvlači Puhovski. Profesor Rimac objašnjenje tog fenomena pronalazi u Plenkovićevom „eklekticizmu“ i „pragmatizmu“: „Plenković je mogao da raspiše izbore još u maju. Najverovatnije bi ih dobio, ali time ne bi rešio problem koji ga najviše muči, a to je kadrovsko upravljanje strankom“. Rimac pritom upozorava da radikalne ideje ne dolaze samo iz redova HDZ-a, već i iz drugih radikalnih stranaka i udruženja, koje su pod idejnim, a verovatno i materijalnim sponzorstvom Katoličke crkve. „Plenković nema snage za obračun s radikalnim idejama koje dolaze iz redova Katoličke crkve. Bilo da se radi rehabilitaciji ustaštva, negiranju antifašizma ili pravima seksualnih manjina, takve ideje dolaze od crkvene elite, a HDZ ih prihvata jer mu to obezbeđuje mir s crkvenim vrhom. Zbog toga je Plenković eklektičan, odnosno pragmatičan – jer ne želi da ulazi u sukobe koji bi mogli da oslabe njegovu lidersku poziciju u HDZ-u, koji još nije u potpunosti pod njegovom kontrolom“, zaključuje Rimac.