Svi zadovoljni, osim Izraela

Pre dve sedmice pisali smo o prvih sto dana Hasana Rohanija u predsedničkoj fotelji u Teheranu. Ovaj umereni političar u tom periodu imao je jednu veliku glavobolju – žestoke sankcije koje urušavaju ekonomiju zemlje. Od danas pa u narednih šest meseci – koliko važi privremeni sporazum postignut u Ženevi – Iran će ponovo moći da izvozi naftu i zlato, imaće pristup svom novcu koji je bio zamrznut na inostranim računima, a lakše će uvoziti hranu i lekove. Opuštanje sankcija teško je oko sedam milijardi dolara.

Rohani je napustio tvrdoglavu politiku prethodnika Mahmuda Ahmadinedžada koji je obogaćivanje uranijuma video kao čisto iransku stvar u koju međunarodna zajednica nema šta da se meša. Teheran će u narednom periodu obogaćivati uranijum najviše do pet odsto (što može da posluži u medicinske svrhe, ali je nedovoljno da se napravi atomska bomba), neće graditi nova nuklearna postrojenja, zatvoriće reaktor teške vode u Araku (u kojem je mogao da se obogaćuje plutonijum) i dozvoliti međunarodnim inspektorima da kontrolišu sve to.

Kupovina vremena

Predstavnici SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije i Kine daju uobičajene diplomatske izjave u stilu: „uspeh je veliki, ali ima još da se radi“. Sa tim je saglasan i Skot Lukas, stručnjak za Iran sa Univerziteta u Birmingemu. „Mnoga pitanja ostaju otvorena. Odlučujuća za dalji napredak biće spremnost Zapada da još popusti sankcije. Sa druge strane, Iran može da pokaže dobru volju samo ako međunarodnim kontrolorima zaista omogući neograničen pristup“, kaže Lukas za DW.

Poznavaoci prilika iznova se vraćaju na karakter sporazuma – on je privremen, traje svega pola godine. Upravo je to rok u kojem treba naći trajno rešenje, kaže u intervjuu za DW Rupert Polenc, šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga. „To je dobitak na vremenu. Narednih meseci se ne moramo bojati da će se Iran približiti nuklearnom oružju jer je za tako nešto potreban uranijum od 80 ili 85 odsto. Iran je ponudio efikasne mere i nadzor da do toga ne dođe.“

Netanjahu: Istorijska greška

Polenc podseća na kinesku izreku: i najduži put počinje prvim korakom. Taj korak je Teheran načinio, ali on neće značiti baš ništa, ukoliko se posle šest meseci vratimo na staro, kaže nemački političar. „Moramo jasno staviti do znanja da očekujemo još. Tu se, naravno, radi u nuklearnom programu, ali i o odnosu Irana prema Izraelu.“

Upravo se iz Jerusalima javljaju glavni (jedini?) kritičari dogovora iz Ženeve. „To nije istorijski dogovor nego istorijska greška“, poručio je premijer Izraela Banjamin Netanjahu. „Sada je svet postao mnogo opasnije mesto jer je najopasnija zemlja načinila veliki korak ka posedovanju najopasnijeg oružja.“ Dok zapadni političari veruju da je čaša polupuna – jer je Iran odustao od dela atomskog programa, Izraelci su sigurni da je čaša poluprazna – jer se atomski program ipak nastavlja. „Kao premijer Izraela, želim da budem jasan. Mi nećemo dozvoliti da Iran razvije nuklearno oružje“, dodao je Netanjahu.

Adut pred ajatolahom

Osim spoljnopolitičke težine, sporazumom iz Ženeve je iranski predsednik Rohani postigao mnogo i na unutrašnjem planu, smatra kelnski politikolog Siebo Jansen. U razgovoru za DW, Jansen tvrdi da se Iranu itekako žurilo te da je zato pristao da se odrekne dobrog dela atomskog programa. „Zemlja je ekonomski priterana uza zid. Umerene snage su prepoznale da je neophodno načiniti neki korak u nuklearnom sporu kako bi se konačno smanjio pritisak sankcija koje guše privredu.“ Stručnjak Zelenih za Bliski istok Omid Nuripur veruje da su se i prioriteti Irana promenili: „Njima je sada Sirija važnija od nuklearnog programa“, kaže on za DW.

U Iranu je predsednik tek drugi po činu – moćniju reč ima ajatolah Ali Hamenei, vrhovni duhovni vođa. Stoga je ova diplomatska pobeda Rohanija njegov adut u unutrašnjoj borbi protiv konzervativaca. „Da su razgovori u Ženevi ponovo propali, to bi išlo na vodenicu Rohanijevih protivnika koji gaje podozrenje prema SAD i drugim zapadnim zemljama“, kaže Lukas. „Rohanijev režim može da funkcioniše samo uz Hameneijev blagoslov. Sada, kada je kompromis pronađen, možda će biti više volje i za unutrašnje reforme, recimo jačanje ljudskih prava.“

Autori: N. Rujević / J. Erfanian / Ž. Zajfert / rtr-tv
Odgovorni urednik: I. Đerković