Sve veći jaz između bogatih i siromašnih u Nemačkoj
7. oktobar 2019.
Siromaštvo je komplikovana stvar. Koliko je problem težak – to zavisi od toga koga pitate. Treba li pitati one koji dele hranu siromašnima i upravo prenose da raste potražnja za besplatnim namirnicama? Treba li pitati ministra privrede Petera Altmajera (CDU) koji najavljuje rast konkunkture? Ili se treba obratiti sindikatima koji se zalažu za pravednije razrezane plate? Svakob i situaciju opisao drukčijim rečima. I đaci-prvaci čiji roditelji ne mogu da plate skupe đačke torbe ili mobilni telefon za svoje dete, mogli bi da kažu ponešto. Oni koji možda imaju novca za bioskop, jednom do dvaput mesečno.
Jer u Nemačkoj 2019. važi: „Sve više ljudi je pogođeno siromaštvom". To proizilazi iz najnovijeg izveštaja instituta WSI fondacije Hans Bekler. Jedan od glavnih problema je da se jaz između dobrostojećih i onih koj imaju mala primanja – povećao. „Sve više prihoda se koncentriše u rukama bogatih", piše u studiji. S druge strane: broj domaćinstava koja raspolažu sa manje od 60 odsto od prosečne plate i zato prema važećoj naučnoj definiciji važe kao siromašnam, između 2010. i 2016. se sa 14,2 povećao na 16,7 odsto.
„I ništa se ne dešava"
Domaćinstvima koja su ispod granice siromaštva ide sve gore. Suma koja je potrebna da bi se takvom domaćinstvu omogućilo da se vrati u normalan život je sve veća. Godine 2005. je ona iznosila 2873 evra godišnje, a 2016. već 3452 evra – to je povećanje od gotovo 30 procenata. „Sve više ljudi gubi korak", kaže za DW Dorotea Španagel iz WSI.
Ova sociološkinja se već 15 godina bavi ovom tematikom i zna zašto se pojedine pojave označavaju određenim koeficijenti. Sve je veća grupa koja gubi priključak u trci za zaradom koja omogućava život u srednjem društvenom sloju, kaže.
Za nju su najgore pojave „dve stvari. Prvo, i pored dobre konjunkture i pored dobre situacije na tržištu rada nam ne uspeva da poboljšamo situciju na tržištu rada, to jest, da smanjimo nejednakost". Drugo, „jasno je šta bi trebalo da se desi – a i pored toga se ne dešava ništa."
Ima razloga za zabrinutost
Kada je reč o zahtevima koji proizilaze iz studije, u nih spadaju: jačanje radnih ugovora, povećanje minimalnog dohotka, jače oporezivanje najviših plata, i povećanje finansijske socijalne pomoći. Takve političke ciljeve trenutno ne postavlja vladajuća koalicija CDU i SPD. Zato je za sredinu oktobra Savez nemačkih sindikata zajedno sa fondacijom „Hans Bekler" zakazao „konferenciju o raspodeli" u Berlinu. Na nju je pozvan i predsednik stranke Zelenih Robert Habek. Biće zanimljivo videti kako će se postaviti taj političar koji je za mnoge jedna od najvećih uzdanica aktuelne nemačke političke scene.
Dorotea Španagel zna da mnogi tvrda kako se loš razvoj u Nemačkoj usporio. Ali, ona smatra da nema razloga da se prestane sa borbom: „Aktuelni podaci pokazuju da greše svi oni političari i ekonomisti koji tvrde da nema razloga za zabrinutost".
Jedna nedavno objavljena studija Nemačkog instituta za privredna istraživanja pokazala je i da je imovina u Nemaca vrlo nejednako raspodeljena. Najbogatijih 10 odsto stanovništva ima u rukama više od polovine celokupne imovine (56 odsto). U rukama druge polovine se nalazi samo 1,3 procenta imovine. No, taj odnos je bio takav i pre deset godina, piše u studiji Instituta.