Sve manje benzina, sve više plastike
9. oktobar 2018.
Plastika i drugi petrohemijski proizvodi biće najveći pokretač potražnje nafte u decenijama koje dolaze, zaključak je nedavno objavljenog zaključka Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Teško je i nabrojati sve petrohemijske proizvode koje svakodnevno koristimo: od ulja i boja, preko veštačkih vlakana, pa do plastike u gotovo svim njenim oblicima. A potražnja za tim proizvodima će već 2030. biti zaslužna za više od trećine povećanja potrošnje nafte, a za čak polovinu povećanja 2050.
Kako upozorava Fait Birol, predsednik IEA, agencije sa sedištem u Parizu, već se uočava da naša vozila i saobraćajna sredstva koriste procentualno sve manje nafte. Naravno, petrohemijski proizvodi su u početku bili maltene reciklaža otpada u procesu rafinisanja, ali već sada samo oko 27 odsto nafte na kraju završi u nekom motoru. Do 2050. se predviđa da će taj udeo da padne na 22 odsto – jer su motori sve štedljiviji i bolji.
Petrohemija – crna rupa
Istovremeno, potrošnja petrohemijskih proizvoda – eksplodira. Samo kada je reč o plastici, potražnja je od početka sedamdesetih godina prošlog veka porasla deset puta, a od početka ovog stoleća se udvostručila. „Petrohemija je jedna od odlučujućih crnih rupa u globalnim raspravama o energiji, naročito kada je reč o uticaju koji će imati u energetskom trendu budućnosti“, upozorava Birol.
Projekcije te organizacije pokazuju da su osuđene na propast ne samo sve rasprave o globalnim promenama klime, već i da bez ozbiljnih koraka kada je reč o petrohemijskim proizvodima nema ni najmanje šanse da očuvamo našu životnu sredinu i, pre svega, naša mora i okeane.
„Kombinacija povećanja globalne ekonomije, sve većeg broja stanovništva i tehnološkog razvoja direktno vodi ka sve većoj potražnji za petrohemijskim proizvodima“, upozorava IEA. To pokazuju sve statistike: svaki stanovnik razvijenih zemalja troši i po 20 puta više plastike i petrohemijskih proizvoda od stanovnika nerazvijenih država.
Što je još gore, velike zemlje u razvoju, poput Kine ili Indije, veoma naglo povećavaju svoju glad za petrohemijskim proizvodima. I iako shvataju da je to problem, one ipak ne razvijaju sisteme za reciklažu kako bi bar nekako obuzdale tu plimu petrohemije. Pa ni reciklaža koja se sprovodi u razvijenim zemljama ni izdaleka nije dovoljna da bi nadoknadila rast potrošnje u zemljama u razvoju.