Sve je umreženo

Vozila koja se kreću bez vozača? To može da se vidi i na Međunarodnoj automobilskoj izložbi IAA u Frankfurtu i na tehničkom sajmu SXSW u teksaškom Ostinu. Roboti koji obavljaju razne usluge? Njih ima na Industrijskom sajmu u Hanoveru. Klaud-rešenja, Big data, internet stvari, virtuelna stvarnost? To je tema i na Consumer Electronics Show u Las Vegasu ili na Mobile World Congress u Barceloni. A bespilotne letelice? Njih danas ima u svakoj prodavnici igračaka.

Cebit u Hanoveru, koji je počeo juče (20.3), a otvorili su ga nemačka kancelarka Angela Merkel i japanski premijer Šinzo Abe, ima sledeći problem: veliki trendovi ne predstavljaju se samo tu, već na svim sajmovima.

Oliver Freze, direktor Cebita, smatra da to nije ništa loše. „Nekada je digitalizacija bila apstraktna“, kaže Freze. „Na ovom Cebitu ona može da se doživi konkretno, jer ima veoma mnogo primera njene primene.“

Sve je umreženo

Čak 3.000 izlagača iz 70 zemalja predstavljaju do 24. marta svoje proizvode i mogućnosti njihove primene. Broj izlagača isti je kao i prošle godine, a Freze računa da će i ove godine doći 200.000 posetilaca.

U centru pažnje ovoga sajma su veliki trendovi digitalizacije preduzeća – naročito ono što mogu da koriste srednje velike firme. Primene za običnog potrošača su retke.

Opšta je pojava da se sve umrežava, kao i to da se svi podaci čuvaju u „oblaku“ (cloud). Na Cebitu se rado citiraju studije koje tvrde da će uskoro biti umreženo 50 milijardi aparata – od običnih pametnih telefona, preko ventila pojedinih mašina, pa do senzora u autonomnim automobilima.

„Jednog dana svaki poklopac kanalizacije slaće podatke o vodostaju“, kaže Torsten Dirks, predsednik Bitkoma, nemačkog udruženja IT-industrije. „To će se dogoditi. Pogledajte samo kako se razvija senzorska tehnika, koliko senzora nosimo na telu, a u poslednje vreme ugrađuju se i u tkanine.“

Paralisani će ponovo moći da hodaju

Tako proizvođač boja i lakova Bergolin koristi Majkrosoftove HoloLens naočare, koje realnost dopunjuju nekim podacima. Radnici u proizvodnji lakova izgledaju kao da samo pomeraju ruke, a oni u stvari na taj način određuju koji sastojci će biti upotrebljeni za proizvodnju određenog laka. Taj projekat još je u fazi testiranja.

Konkretniji je Ekso Bionics, proizvođač takozvanih egzo-skeleta. To su strukture slične robotima, koje podupiru ljudsko telo. Sebastijan Erhart, koji je nakon jedne nesreće ostao paralizovan, uz njihovu pomoć može ponovo da hoda. Danas takav skelet koriste samo bolnice, a cena je trenutno 120.000 evra.

Veliki američki ponuđač klaud-usluga Selsfors, u saradnji s više preduzeća, između ostalog i sa proizvođačem kamiona MAN, razvio je mogućnost konkretne primene umreženih podataka. Kupci koji čekaju neku naručenu robu, u svakom trenutku mogu da znaju gde se ona nalazi. Menadžeri u špedicijama dobijaju podatke o mestima gde se nalaze svi njihovi kamioni.

A i vozač dobija važne informacije. Sistem analizira stil vožnje i potrošnju goriva i vozaču daje uputstva kako da uštedi gorivo. „Mnogi vozači dobijaju nagradu ako uštede gorivo“, objašnjava jedan saradnik Selsforsa. „Tako mogu da povećaju svoju platu.“

Radna mesta u opasnosti

Međutim, kako će još dugo uopšte postojati interesovanje za vozače – to pitanje se prosto nameće dok čovek šeta Cebitom. Po sajmu se kreću mini-busevi bez vozača. Oni prepoznaju prepreke i zaustavljaju se, recimo, ako im put prelazi biciklista. U Švajcarskoj nekoliko takvih vozila već saobraća.

I u poljoprivredi se već radi na razvoju vozila bez vozača – japanski Magelan sistems, recimo, nudi traktor bez vozača. A kad proizvođač čipova Intel pokazuje kako se naftne platforme ili vetrenjače koje su na morskoj pučini mogu servisirati bespilotnim letelicama, onda se takođe radi o uštedi novca. Oni tvrde da troškovi održavanja tako mogu da budu prepolovljeni.

Kad je reč o digitalizaciji u Nemačkoj, najčešće se govori o „Industriji 4.“0, što je pojam za srastanje industrijske proizvodnje i digitalnog sveta. Japan, ovogodišnji partner Cebita, na tom području je već nekoliko koraka dalje. Oni predstavljaju robote koji rade na nezi starih i bolesnih osoba. Geslo japanskog nastupa ove godine je „Društvo 5.0“.

Iza toga se ne krije samo takmičenje oko boljeg slogana – kako pokazuje trgovinska statistika dveju zemalja. Vrednost IT-hardvera koji Nemačka kupuje iz Japana, pet puta je veća od vrednosti IT-proizvoda koje Nemačka izvozi u tu zemlju.

Svako četvrto vodeće preduzeće visoke tehnologije je iz Japana, kažu u Bitkomu. I tu se radi o radnim mestima. „Ako mi u Nemačkoj ne budemo uspeli da na tom području u budućnosti igramo vodeću ulogu, ugrozićemo naše blagostanje“, kaže predsednik Bitkoma Torsten Dirks. „U tom slučaju kod nas neće nastajati nova radna mesta, dok će brojna stara radna mesta biti automatizovana, odnosno nestaće. To je scenario koji ne želim ni da zamislim.“

S nemačke tačke gledišta, Japan je ne samo zemlja partner, već i suparnik. Kancelarka Angela Merkel je na otvaranju sajma ipak naglasila zajedništvo: „Kad vidim kako s nekima moramo da se prepiremo oko otvorenih granica i slobodne trgovine“, rekla je Merkel misleći na američkog predsednika Donalda Trampa, „onda je dobro što mi (Nemačka i Japan, prim. ur.) oko toga ne moramo da se sporimo.“