„Sve ih mrzim“
19. novembar 2018.
Ujutru šestog oktobra je Rahab bila sita svega. Tog dana je izašla na ulice Sane, glavnog grada Jemena, na studentske demonstracije sa svojim vršnjacima. Sita je bila sve viših cena hrane i propasti osnovnih komunalnih usluga u gradu koji kontrolišu pobunjenici iz redova Hutija. Nasilna paravojska koju čine mahom poštovaoci zejdizma, jednog od pravaca šiitizma, ugušila je demonstracije za nekoliko minuta.
„Kada su me odveli, mislila sam da se više neću vratiti kući“, priča dvadesetogodišnja Rahab. „Većina na demonstracijama oko mene bile su žene. Huti su nas pustili te noći, ali tek pošto smo potpisali izjavu da više nećemo protestovati.“
Protiv i jednih i drugih
Civili u Sani su zarobljeni između represije vladara ovog grada i dobrog dela Jemena i brutalnih vazdušnih udara koalicije koju predvodi Saudijska Arabija. Cilj napada je da se svrgnu Huti i na vlast vrati međunarodno priznati predsednik Mansur Hadi.
Ali ofanziva Saudijske Arabije je izazvala humanitarnu katastrofu neopisivih razmera, sa milionima ljudi na ivici gladi. Deo zemlje pod kontrolom Hutija je ostao bez priliva novca i robe. Prema nekim izveštajima, ova paravojska sve češće otima ljude i traži otkupninu kako bi došla do novca. Sve više ljudi opredeljuje se za jednu stranu kako bi došli do potrepština ili pak do izlaza iz ratnog ludila.
Rahab ipak odbija da se bilo kome prikloni pa makar je to i skupo koštalo. „Mnoge žene su pobegle iz Sane u Marib i mislim da će mnoge biti deo saudijske koalicije. Ali ja sam i protiv saudijske agresije“, kaže ona za DW.
Poslednje vesti kažu da su Huti ponudili primirje i u znak dobre volje obustavili raketne napade kao i udare bespilotnim letelicama na teritoriju Saudisjke Arabije, Ujedinjenih Emirata i njihovih saveznika u Jemenu. Malo ko veruje da će stabilnog primirja zbilja biti.
Rat je devastirao i glavni grad te podelio društvo po pitanju ko je kriv. Stanovnici retko kada imaju struju, mnogi koriste ugalj ili se uzdaju u malobrojne solarne panele. Gorivo je u nestašici, ali je posebno loše sa pijaćom vodom i hranom. Rami (29) smatra da su Huti i Saudijci jednako odgovorni za devastaciju grada.
„Sve ih mrzim. Jedva da ima posla u Sani osim ako nemaš lične veze sa politikom“, kaže mladić za DW. „Civili umiru i čujem kako sve više ljudi krade kako bi prehranili porodice.“
Nekoliko sagovornika DW tvrdi da Saudijci sve češće preotimaju plaćenike od Hutija tako što im nude plate u svojoj valuti, daleko stabilnijoj od jemenskog rijala. Borba za novac mnogima deluje kao jedini mogući posao.
„Jedva da išta zarađujem, ali nikada se neću boriti. Oni koji uzimaju puške su dozvolili da im isperu mozgove, ali moji prijatelji i ja to nećemo“, kaže Rami. On preživljava prodajom kesa trgovinama u kojima se prodaju kat, stimulans sa efektom sličnom amfetaminima. Kat se naveliko žvaće u Jemenu.
Nikome nije stalo do civila
Adam Beron iz Evropskog saveta za spojne poslove, trusta mozgova iz Londona, kaže da je Jemenu ostalo malo prostora za neutralnost, a pogotovo za politički aktivizam koji se ne bi svideo Hutima. Tvrdi da su na delu denuncijacije, da se zbog lažnih optužbi lako završava u zatvoru. „Zato sve više ljudi misli da im je bolje da odaberu jednu od zaraćenih strana kako bi došli do nekih privilegija“, kaže Beron za DW.
Nijednoj od strana nije preterano stalo do civila. Dok Saudijci razornim bombardovanjem i blokadama kreiraju humanitarnu katastrofu, pobunjenici od toga izvlače profit. Hjuman rajts voč je javio da Huti drže protivnike ili navodne protivnike u zatorima gde ih premlaćuju. Mnogi taoci su novinari ili aktivisti koji su samo pokušali da rade svoj posao.
„U gotovo svim slučajevima porodice žrtava dobijaju zahtev da plate otkup kako bi njihovi voljeni bili pušteni, ali mnoge od tih porodica su vrlo siromašne“, kaže Kristin Bekerle, poznavateljka Jemena iz Hjuman rajts voča. „To je odvratno jer naravno da vođstvo Huta zna za uzimanje talaca i može to da zaustavi ako hoće.“
Rahab, koja je privedena tokom demonstracija, kaže da je imala sreće što je ubrzo puštena. Ali veruje da je upozorenje bilo ozbiljno – ako još jednom upadne paravojsci u oči, posledice bi mogle da budu gadne.
Za sada pokušava da pomogne ljudima oko sebe. Kaže, veruju joj jer znaju da se politički niti verski ne svrstava ni na jednu stranu. Kako dolazi zima, njen je glavni zadatak da putem interneta organizuje grupe volontera da doniraju i raspodele odeću siromašnim sugrađanima. Iako daje sve od sebe, ova devojka nije optimistična.
„Deca, žene i stariji svakodnevno umiru. Sve strane su odgovorne za krvoproliće“, dodaje ona za DW. „Rat na meni ostavlja traga i psihološki i emotivno. Nije lako gledati kako celo društvo umire.“