Svađa oko milijardi
3. maj 2018.
Novi nemački ministar finansija Olaf Šolc (SPD) predstavio je nacrt budžeta čiji prihodi i rashodi ove godine treba da budu jednaki – 341 milijarda evra. On je nacrtom razorio nade ministarke odbrane Ursule von der Lajen (CDU). Jer Bundesver će dobiti samo polovinu dodatnog novca koji je ministarka tražila. Budući da Šolc i Von der Lajen dolaze iz dva različita tabora vladajuće koalicije, obe stranke su javno podržale svoje pulene.
Šolc je u budžetu predvideo da budžet za odbranu poraste sa 42,4 na 45 milijardi evra, što je rekord, ali i dalje daleko od dva odsto BDP koliko kažu propisi NATO. Fon der Lajen traži još tri milijarde godišnje.
„Očekivanja su bila visoka i budžet je razočaranje kada se meri sa njima,“ kaže Štutgarter cajtung. „Novi ministar finansija je to osetio već tokom svog premijernog nastupa. Ministarka odbrane je nezadovoljna – njen komad kolača se povećao ali ne za toliko za koliko se ona nadala. Ni sredstva za pomoć u razvoju nisu dovoljno porasla, ako je suditi po procenama političara u tom fahu.“
Levičarski Tagescajtung ne krije svoje ogorčenje nemačkim socijaldemokratama, koji su prethodno najavljivali daleko veće budžetske izdatke nakon godina stezanja kaiša pod Volfgagnom Šojbleom. Šojble je poslednjih godina uveo praksu „crne nule“ koja znači da budžet bude u balansu te da se zemlja ne zadužuje čak ni kada uz negativne kamatne stope može pozajmiti novac. Ta se nula naziva „crnom“ što bi se na srpskom reklo „pozitivna nula“, ali sasvim odgovara boji demohrišćana. Zato sada Tagescajtung naslovljava: „Crvena nula“ po boji SPD.
„Pre nego što je vlada formirana, SPD je trubio da samo neki socijaldemokrata na mestu ministra finansija može da promeni destruktivnu nemačku politiku štednje u EU. Samo uz jednog SPD-ovca mogu da prođu neophodne investicije za obrazovanje, socijalna davanja ili saobraćaj. Samo takav čovek bi mogao da predstavlja adekvatnu protivtežu kancelarki. I evo, napokon je i on stigao“, piše list.
„Olaf Šolc, aktuelni SPD-ov ministar finansija, zapravo čini sve nasuprot tim obećanjima. Ne odstupa ni za milimetar of kursa svog prethodnika iz CDU, već sebe predstavlja kao crvenu reinkarnaciju Volfganga Šojblea“, dodaje TAZ.
Političari u Briselu spremaju se za iste bitke kao i njihove kolege u Nemačkoj. Odlaskom Velike Britanije, u sedmogodišnjem budžetu od 2021. do 2027. nedostajaće oko 90 milijardi evra, i predlog resornog komesara Gintea Etingera pokušao je da pokrije taj nedostatak. Jedan od načina za to je i povećanje ulaganja Nemačke, koja ionako uplaćuje više u evropski budžet nego bilo koja druga članica.
Rajniše post (Diseldorf) piše da bi Berlin trebalo da zahteva čistije račune iz Brisela. „Ako Nemačka mora da plati toliko, moralo bi i da se razjasni kako će Nemačka da profitira od EU ubuduće. Koliko će se novca vratiti u Nemačku? Šta ćemo dobiti stvaranjem evropske armije? Da li će konačno biti solidarnosti po pitanju izbegličke politike? Odgovori na ova pitanja moraju hitno da se povežu sa većim izdacima za EU.“
„Većina Nemaca je proevropski nastrojena. Nemačka nije samo sponzor Evrope. Ona je i idealni noseći stub u Uniji u kojoj se zemlje sve više oslanjaju samo na svoje nacionalne interese. Ta nemačka podrška ne sme da se tek tako prokocka“, piše list.
Istovremeno, drugi nemački mediji se bave Etingerovim predlogom da se priliv novca iz Brisela smanji za one države koje ne poštuju vladavinu prava. Države koje prihvataju veliki broj imigranata bi trebalo da budu nagrađene finansijski. Ugledni minhenski list Zidojče cajtung kaže da će to izazvati „ogorčenje“ u Mađarskoj, Poljskoj, i drugim državama.
„Biće govora da je u pitanju osveta onima koji se protive nemačkoj politici prema izbeglicama. Tvrdiće se da je to kazna za drugačija mišljenja. I, sasvim sigurno, merilo vladavine prava će se predstavljati kao nepraktično i neobjektivno. Ništa od toga neće biti istina. Zapravo, za Evropsku uniju je od životnog značaja da se ograniči lažna tolerancija protiv 'iliberalnih'.“
Štraubinger tagblat pozdravlja nove ideje za evropski blok. „I sama EU, ali i njene članice, morale bi konačno da prestanu sa pričom o budućnosti EU i da počnu da delaju. Potpuno je promašeno da se stalno upire prstom na nezasiti Brisel. Uskoro će biti još samo 27 članica i njima prestoje najvažnije odluke. One moraju da odluče šta očekuju od EU – i onda to moraju da finansiraju.“
priredio Darko Janjević