Svaki stoti skijaš doživi povredu

Treba samo pogledati Šumaherovu Nemačku pa shvatiti da je skijanje u međuvremenu postalo masovni sport – oko 4,2 miliona Nemaca rekreativno skija. U skijaškoj sezoni 2012/2013 teško se povredilo nešto više od 40.000, preneo je Ured za skijaške nesreće. To bi značilo da se oko jedan odsto onih koji odu na zimovanje (skijanje) povredi. Više od 3.500 osoba zadržano je na bolničkom lečenju. Te su brojke iz godine u godinu sve niže, ali ova organizacija upozorava da je jedan od razloga to što se povrede sve češće obrađuju ambulantno, a ne u klinikama. Prema izveštaju , porastao je broj povreda kolena, nadlaktica i ramena, ali je zato nešto smanjen broj onih koji su povredili glavu.

Povrede su, razume se, moguće u svakom sportu, ali su stepeni rizika ipak različiti. Tako je skijanje jedan od sportova u kojima se posebno često zadobijaju povrede glave. Pre nekoliko godina veliku medijsku pažnju je izazvala nesreća britanske glumice Nataše Ričardson, koja je preminula u 45. godini nakon teške povrede glave zadobijene na skijalištu. U Evropskoj uniji svake godine zbog sportskih nesreća u bolnici završava prosečno šest miliona ljudi. Prema podacima za razdoblje od 2008. do 2010. godine, šest odsto sportskih nesreća sa smrtonosnim ishodom u EU dogodi se na skijalištima. Tome treba pribrojiti još osam odsto onih koji poginu u lavinama.

Opasnost izvan regularnih staza

Michael Šumaher je skijao izvan regularnih skijaških staza. To nije zabranjeno, ali je uvek povezano s rizicima. Sve više skijaša napušta staze jer žele da uživaju u dubokom snegu. Ali tu je verovatnost velika da će naleteti na skrivene prepreke poput kamenja ili stena, što se navodno dogodilo i Šumaheru. Drvo izvan regularnih staza bilo je kobno za Majkla Kenedija, nećaka nekadašnjeg američkog predsednika, i za Sonija Bonoa, američkog pevača i bivšeg supruga pevačice Šer. Obojica su smrtno stradali nakon što su udarili u stablo koje im se našlo na putu.

Osim toga, izvan regularnih staza velika je i opasnost od lavina. Nju je zanemario i holandski princ Johan Friso. Taj iskusni skijaš je u februaru 2012. skijao izvan staze, uprkos proglašenoj opasnosti od lavina. Uprkos dobrom poznavanju terena, iznenadila ga je lavina. Ispod snega je proveo predugo, tako da je pao u komu iz koje se nikada više nije probudio. Umro je nakon godinu i po, u svojoj 44. godini.

Kaciga glavu čuva

Šumaher je na glavi imao i kacigu, ali ga ona nije zaštitila od ozbiljnih povreda glave premda mu je, u to su sigurni njegovi lekari, za sada spasila život. Pojedini stručnjaci čak tvrde da nošenje kacige skijašima daje lažan osećaj sigurnosti, pa se upuštaju u još veće vratolomije. Nošenje kacige za odrasle gotovo nigde nije obavezno. To je u pojedinim zemljama (npr. Italija i Austrija) propisano jedino za decu do 14 ili 15 godina. Ali i odrasli na skijalištima u Nemačkoj i Austriji sve češće nose kacige, nemački Skijaški savez procenjuje da je udeo tih skijaša čak oko 80 odsto. U Francuskoj ih je pak daleko manje. Neposredno pre Šumaherove nesreće Savez nemačkih hirurga je zvanično zatražio uvođenje obaveze nošenja kacige za skijaše.

Autorka: Andrea Jung-Grim (dpa, afp)
Odg. urednik: Nemanja Rujević