Sva beda Prvog svetskog rata

„Svetla u Evropi se gase“, rekao je prvog septembra 1914. godine britanski ministar spoljnih poslova Edvard Grej. Sto godina kasnije, isto se događa i u Hamburgu. Zvuk trube i vetrova koji snažno fijuču odzvanjaju tamnom pozornicom teatra „Talija“. Desetak glumaca u tišini izlazi pred publiku – bez uniformi, bez oružja, obučeni u jednostavna crna odela. Sedaju svako na svoje mesto, ispred svakog od njih je držač za note. Čini se kao da će svako od njih svakog trenutka početi sa pesmom u komadu kojem niko od njih ne diriguje. Iz daljine se čuju zvona.

Sto godina nakon Prvog svetskog rata, taj veliki istorijski događaj prisutan je svuda – u novinama, na filmu, u literaturi, na izložbama, ali i na pozornicama širom Evrope. Tu je i predstava „Front“, koju je na scenu postavio direktor i glavni reditelj pozorišta „Talija“ u Hamburgu, Belgijanac Lik Perseval.

Literatura i istorijski dokumenti

U svojoj predstavi Perseval ujedinjuje dva slavna literarna ratna dnevnika. „Na Zapadu ništa novo“, roman Eriha Marije Remarka koji govori o vojniku Paulu Bojmeru koga su', zajedno sa njegovim školskim drugovima, na ratište praktično „oterali“ njihovi učitelji. Drugi roman je „Paljba, dnevnik jedne desetine“, francuskog pisca Henrija Barbusea koji u njemu priča priču o iskusnom oficiru iz Holandije i njegovoj svakodnevici na frontu. Pored ta dva romana, Persival se poslužio i čitavim nizom dokumenata iz onog vremena kao što su razglednice koje su vojnici slali sa ratišta kući, ali i one koje su dobijali.

Ali pitanje koje se uprkos svemu postavlja glasi: na koji način se dugo i mukotrpno čekanje kojem su bili izloženi vojnici na frontu uopšte može igrati na pozornici? Kako prikazati napade bojnim otrovima kao i sav jad i bedu koja je vladala u rovovima? „Nikako. To se uopšte ne može. Kao i smrt, tako je i rat nešto što je nemoguće prikazati na pozornici. Namerno sam izostavio sve spoljne znakove i simbole koji bi mogli da upućuju na rat. To je nije klasična pozorišna predstava već svojevrsni rekvijem za nepoznatog vojnika“, kaže Perseval. Ali, uprkos jednostavnosti scenskog izraza, verovatno upravo zbog korišćenja autentičnih pisama i tekstova iz tog perioda evropske istorije, „Front“ je vrlo uverljiv pozorišni komad.

Osim toga, taj predstava ujedinjuje i nekada zaraćene nacije. U njoj učestvuju glumci iz četiri kulturna kruga i svi naravno govore na svojim maternjim jezicima. Oni na nemačkom, engleskom, flamanskom i francuskom, naglas čitaju razglednice i razne druge tekstove – i istovremeno uverljivo prenose osećanja kao što su nada, tuga, strah od smrti… „Zato predstava i nosi podnaslov Polifonija (višeglasje prim. ur). Svi ti glasovi izražavaju bol zbog onoga što im se dogodilo i što zapravo ne mogu da objasne“, kaže reditelj Persival. Pored toga, on se bavi i temom ponosa. Kada jedan mladi vojnik puca i prvi put pogađa svog neprijatelja, on u prvom trenutku oseća ponos. Ali kada kasnije pronađe njegovo telo u rovu, primećuje i shvata da je i on bio samo čovek.

„Front“ dolazi i u Sarajevo

Osim u Hamburgu, predstava će sledećih nedelja biti prikazana i u Amsterdamu i Gentu, kao i u Sarajevu, gradu u kojem se dogodio atentat na austrijskog prestolonaslednika što je bio neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Sveukupno je planirano 30 predstava van Hamburga.

Autori: Jan Ludvig / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković