Sukob dostiže novi vrhunac
22. novembar 2018.
Liberalno-konzervativni predsednik Klaus Johanis nije podržao rekonstrukciju vladinog kabineta, kao što je to preporučila socijalno-liberalna vlada. Premijerka Viorika Dančila i njen moćni šef vladajućih socijaldemokrata (PSD), Liviu Dragnea, nakon oštrih kritika iz sopstvenih redova, predložili su smenu pojedinih ministara „otpadnika“, odnosno dovođenje lojalnih ljudi na njihovo mesto – i to bez obzira na loš izveštaj Evropske komisije o napretku i Rezoluciji Evropskog parlamenta u kojoj se vlada u Bukureštu kritikuje zbog nedovoljne borbe protiv korupcije i stalnih napada na nezavisnost sudstva.
Predsednik Johanis je u saopštenju svoju odluku objasnio slabim rezultatima vlade i pre svega time da je, uoči preuzimanja predsedavanja EU za nekoliko sedmica, očekivao kompletnu rekonstrukciju kabineta. Ipak, spreman je da podrži deo predloženih promena – ali je dvoje od osam ministara je odbio.
Težak udarac za Dragneaua
Johanis je odbio premeštanje dosadašnje ministarke rada Lie-Olgute Vasilesku, verne sledbenice Dragneaua, u resor saobraćaja. To je težak udarac za šefa vladajuće PSD, koji je istovremeno i predsednik parlamenta, i koji sam nije mogao da bude premijer zato što je pravosnažno osuđen zbog izbornih manipulacija.
S druge strane, Johanis je odbio smenjivanje vicepremijera i ministra za regionalni razvoj Paula Staneskua. On se poslednjih sedmica otvoreno izjašnjavao protiv moćnog šefa PSD. To ministarstvo je za Dragneua posebno važno, jer on preko njega deli novac regionalnim političarima i, kako kažu kritičari, kupuje njihovu lojalnost. Johanis je tako sprečio imenovanje mladog PSD-političara Ilana Laufera (35) za tu važnu oblast. Laufer je već jednom bio ministar u prethodnoj vladi koju je vodio PSD i početkom godine je, zajedno sa bivšim premijerom, uklonjen iz vrha stanke zbog slabih rezultata.
Sumnje u međunarodnu zaveru
Zanimljivo kod tih personalnih promena su reakcije medija u Bukureštu, koji pišu o međunarodnoj zaveri. Ilan Laufer, rođen u Izraelu, u Rumuniju je sa porodicom došao sa četrnaest godina. Kasnije je studirao sport, a zatim postao jedna od važnijih figura na sceni glavnog rumunskog grada. Važi za uspešnog biznismena, govori više jezika i, tvrde njegove pristalice, ima dobre kontakte u SAD i Izraelu. Njegovo odbijanje je neshvatljivo i dovodi se u vezu s određenim međunarodnim opcijama predsednika, komentariše jedan novinar koji važi za čoveka bliskog vlastima.
Za kritičare predsednika te opcije su očigledne. Pre nedelju dana u izraelskom dnevnom listu Jerusalem post moglo je da se pročita da je nemačka kancelarka Angela Merkel još u aprilu telefonirala sa Johanisom i od njega zatražila da spreči premeštanje rumunske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, što su najavljivali Dragnea i socijalno-liberalna vlada. Ta vest je izazvala nemir u Rumuniji, ali do sada nije demantovana ni iz predsedništva, ni iz vlade. Sam Laufer je na jednoj konferenciji za novinare rekao da je njegovo odbijanje „jasan antisemitski čin“ i najavio je da će uložiti žalbu kod rumunske Službe za borbu protiv diskriminacije. To nije prvi put da Johanis „sabotira Jevreje“, smatra Laufer.
Uspešan strateški potez
Još uvek nedostaje detaljno objašnjenje predsednika zbog delimičnog odbijanja preuređenja kabineta. Prema ustavu, on ima pravo jednom da odbije svako imenovanje ili izmenu vlade. Sada je vlada na potezu da iznese nove predloge. Lia-Olguta Vasilesku bi, prema želji PSD, ipak trebalo da ostane u preuređenoj vladi – i to kao nova vicepremijerka i ministarka za regionalni razvoj. Time bi ona postala nova šefica spornog, a ključnog resora. To je uspešan strateški potez, glase prvi komentari iz Bukurešta.
Kasnije popodne, Dragnea i njegov koalicioni partner Kalin Popesku-Taričeanu, šef manjeg liberalnog izdanka ALDE i predsednik Senata, imali su prvi krizni sastanak. Rumunska Služba za borbu protiv korupcije (DNA), početkom novembra je, na zahtev austrijskih službi, pokrenula istragu protiv Taričeanua i zatražila da mu se ukine poslanički imunitet. Sumnja se da je, u vreme kada je bio premijer, pre deset godina, od jedne austrijske firme primio mito od 800.000 dolara (oko 700.000 evra). Protiv već osuđivanog šefa PSD, Dragneaua, već se vode dva procesa zbog zloupotrebe službenog položaja i moguće utaje novca EU u visini od oko 21 milion evra.