Sudbonosna godina za AfD
14. januar 2019.
Stranačko je vođstvo zato za tekuću godinu, najkraće rečeno, kao vrhovni cilj proglasila maksimu „umerenost“. Prvi stvarno važni izbori godine održavaju se u maju - izbori za parlament Evropske unije. „Radi se o tome da privučemo nove birače“, rekla je Beatriks fon Štorh, članica predsedništva AfD, na evropskom kongresu održanom u Rizi, nedaleko od Drezdena, glavnog grada Saksonije. Građanskim biračima se mora da signalizuje „da smo mi realisti, a ne utopisti", dodala je ona.
Novi realizam su proglasili i stranački lideri Alekander Gauland i Jerg Mojten. U AfD-u ima doduše i onih (malobrojnih) koji taj novi kurs ne podržavaju, i počeli su da napuštaju stranku. A kad se to dogodi, kao nedavno u slučaju Andrea Pogenburga, bivšeg šefa AfD-a u Saksoniji, onda niko baš javno ne roni suze zbog tog poteza.
AfD želi da ukine Evropski parlament
Ali AfD ima samouvereno članstvo. Oko 500 delegata na stranačkom kongresu zagorčalo je život vođstvu AfD-a, koje želi da progura taj novi, ublaženi kurs. U stranačkom programu piše da Evropski parlament ubuduće ne bi trebao da postoji - tu se želje članstva razlikuju od Mojtenovih, on je nosilac liste AfD-a za evropske izbore.
On je predložio „smanjenje“ EU-parlamenta na 100 delegata. Kao objašnjenje za tu inicijativu AfD-ovci kažu da bi zakone trebalo da donose isključivo nacionalni parlamenti - i da ne nikome ne treba parlament na nivou Unije.
Postoji ipak i jedna nada koju AfD povezuje sa Evropom. Možda se u Briselu mogu pronaći i saveznici koje AfD do sada nije našla među strankama u Nemačkoj. Ali Mojten ne računa s tim da se u ovom trenutku (iz aktuelno 3 EU-kritična kluba poslanika) u parlamentu Unije može formirati veliki, zajednički „klub prijatelja“.
Kao potencijalni partneri spominju se Liga Nord (Italija), FPO (Austrija), Fides (Mađarska) i PIS (Poljska). „Neće to biti jednostavno", kaže Mojten. Jer postoje različiti interesi, na primer po pitanju odnosa prema Rusiji ili oko izbegličke politike.
AfD-ov papir kojim se ulazi u skore evropske izbore obuhvata 50 stranica i sadržajno je prilično šarolik. Obuhvata čak i pravila za nadrilekare, porodičnu i spoljnu kulturnu politiku. Tako želi da se koriguje rašireno mišljenje kako je AfD stranka koja se fokusira samo na jednu temu - migracionu politiku.
Raspoloženje uoči važnih izbora
Evroskepticizam je takoreći ukorenjen u genetskom kodu te stranke. Ali predizborni program ima još i veće ambicije. Svojom širinom i temama koje obrađuje on zapravo izlazi iz okvira Evropske unije - ustvari je pisan i za druge važne izbore u ovoj godini.
Na jesen se naime održavaju izbori u tri istočnonemačke pokrajine, koje su već sad jaka uporišta AfD-a. Tamo bi AfD mogao postati najjača stranka. To bi bio presedan, iako je za očekivati da (verovatno) nijedna stranka neće biti spremna da uđe u koaliciju sa AfD-om.
Mladi političari AfD-a iz tih regiona, koji imaju posao i porodice, koji su „sasvim normalni“, kako oni kažu, tokom stranačkog kongresa su potvrdili koliko velika očekivanja imaju od tih izbora. Tvrde da u međuvremenu ne postoji nijedno političko područje koje stvarno dobro funkcioniše. Još uvek se puno ljudi iseljava, a raspoloženje kod onih koji ostanu je loše. Tvrde da mediji izveštavaju jednostrano. Toliko puno pesimizma među mladim ljudima može biti objašnjenje za činjenicu da je AfD tako jaka na istoku Nemačke.