Sudbina Tereze Mej

Tereza Mej je mogla i bez ovih izbora. Međutim, potaknuta prvenstveno pozitivnim izbornim prognozama, premijerka je želela da poveća broj konzervativaca u Donjem domu. Umesto toga – izgubila je većinu. A izgubila je i svoj lični autoritet u partiji. Čak se je bila prinuđena da se javno izvini članovima stranke koji su na izborima izgubili mesta u parlamentu.

Novi kabinet Tereze Mej pokazuje koliko je premijerka oslabljena. Ministar poljoprivrede ubuduće će recimo biti Majkl Gizv, čovek koga je Mej prošle godine otpustila. Istovremeno, Boris Džonson ostaje na položaju ministra spoljnih poslova. On je teška kategorija među zagovornicima „bregzita“, ali ipak nije nužno i oličenje lojalnosti. Džonson oštro negira glasine da želi da skine Mejovu sa pozicije, pa ipak - on još od vremena Kamerona važi za mogućeg kandidata za Dauning strit.

Premijerka to kadrovsko krpljenje zove „talenti iz celokupnog spektra stranke“. Oni koji nemaju ništa više da izgube – sarkastični su, baš kao Džordž Ozborn, ministar finansija koja je Tereza Mej otpustila. On sada ima mogućnost da joj se slobodno i javno osveti kao glavni urednik lista „Ivning standard“ i već je ocenio da je Tereza Mej „mrtva žena koja hoda“ i da je njena „politička smrt“ samo pitanje vremena.

Briga za krhki mirovni sporazum

Slabost Torijevaca i njihove šefice nakon izbora prvenstveno znači da je konzervativcima u vladi potreban partner. To će biti Demokratska unionistička partija (DUP) iz Severne Irske. Mejova pritom ne misli samo na formalnu koaliciju, već i na podršku DUP u različitim dogovorima. Programske podudarnosti dveju stranaka – u zavisnosti od tema – variraju. Pozitivno je recimo to što se obe partije slažu da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da ostane jedinstveno, a unionisti su saglasni s politikom konzervativaca i u vezi referenduma.

S druge strane, DUP je veoma konzervativna stranka. Oni recimo odbijaju istopolne brakove i pobačaj. Njihov tvrdi protestantizam ide toliko daleko da se nedeljom ne sastaju, jer je to je za njih sveti dan. Brige rastu i kada je reč o krhkom mirovnom sporazumu u Severnoj Irskoj koji se može dovesti u opasnost ako jedna ekstremno protestantsko-unionistička partija u Vestminsteru bude dobila na uticaju. Previše ljubaznosti dakle, Tereza Mej sebi ne može da dozvoli.

Pragmatični Hemond

Najvažnije pitanje nakon izbora ipak je sledeće: da li će sada nakon izbora da „omekša tvrdi bregzit“ – kojem je do sada težila Tereza Mej i zbog čega je i želela da u parlamentu ima sigurniju većinu?

„Tvrdi bregzit“ ne znači samo izlazak iz Evropske unije, već i izlazak iz zajedničkog tržišta i carinske unije. „Omekšivač“ može ponovo da bude Demokratska unionistička partija, čija je liderka Arlin Foster izjavila da „niko u Severnoj Irskoj“ ne želi čvrste granice s Republikom Irskom. Ova do sada prilično labava granica, bila bi, nakon „bregzita“, jedina kopnena granica Ujedinjenog Kraljevstva sa Evropskom unijom. Rut Dejvidson, predsednica sada osnaženih škotskih konzervativaca, takođe je izjavila da je za „meki bregzit“ – Škotska je jasnom većinom glasala protiv izlaska.

Pritisak ne stiže samo sa periferija kraljevine, već i od konzervativaca iz srca Engleske. Poslanik Torijevaca Ana Soubri za „Skaj njuz“ je izjavila: „Mislim da premijerka nema većinu u Donjem domu za izlazak iz zajedničkog tržišta EU“. Znatno veću važnost ima glas ministra finansija Filipa Hemonda. Iako on ne važi za prijatelja EU, ipak je, smatra se, pragmatična i razumna osoba, za razliku od „usijane glave“ Borisa Džonsona.

„Fajnenšel tajms“ ga naziva „odrastao čovek“ i ocenjuje da je on jedini član kabineta koji može još ponešto da spasi nakon „bregzit-izbora“. Hemond je taj koji može da se odupreti desnim „bregzit-ideologijama“ u stranci i da dogovori najprisniji mogući odnos s Evropskom unijom. Osim toga, on gaji rezerve i prema strikinoj imigracionoj politici.

Terezi Mej preti sudbina Margaret Tačer

Stari i novi „bregzit-ministar“, Dejvid Dejvis više je na strani prethodne politike Tereze Mej. On pre svega želi da ostvari ono što je i do sada video kao svoj izborni mandat: „kontrolu granica, zakona i novca“. Kako je rekao za BBC, „to se ne može postići u okviru zajedničkog tržišta EU i najbolji mogući pristup je – spolja“.

Izlazak iz EU se ne dovodi u pitanje i zbog činjenice da su laburisti – koji su u principu za „bregzit“ – dobro prošli na izborima, a liberalne demokrate, jedina stanka koja je jasno protiv izlaska“, nakon ovih izbora, nalazi se na samoj ivici.

Otvoreno je pitanje ko će ubuduće da voditi konzervativce i tako praktično da odredi tok pregovora sa EU. Tu ulogu za sada drži Mejova. „Kod svojih kolega iz stranke ja ne uočavam želju za još više nesigurnosti u koju bi nas odvela svađa oko stranačkih izbora“, kaže ipak za BBC uticajni Torijevac Grejem Bredi. Istorija konzervativaca pokazala je da stranka svoje vodeće ličnosti ume da odbaci bez ikakve rezerve – onda kada za to dođe vreme. To je prethodnica Tereze Mej, prva britanska premijerka i „gvozdena ledi“ poštovala, i na kraju svoje karijere to lično i doživela. Sudbina Margaret Tačer, mogla bi da zadesi i Terezu Mej.