Sudar dva azijska diva oko koridora
1. jun 2018.
Novi kineski Put svile, zvanično Belt and Road Initiative (BRI), stalno je prisutan u medijima od kada ga je predsednik Si Đinping krstio 2013. godine. Peking ga predstavlja kao megaprojekat 21. veka, superlativi stižu jedan drugi. Do 2020. bi trebalo da bude uloženo 500 milijardi evra.
Povremeno se budi utisak da već hiljade vagona ide iz Kine ka Evropi novoizgrađenim prugama, kao da u luke nastale na Novom putu svile stižu milioni isporuka. Taj utisak vara. BRI je još u povoju i u mnogim regionima se suočava sa značajnim problemima kako se vidi na primeru koridora Bangladeš-Kina-Indija-Mjanmar (BCIM).
BCIM je jedan od šest privrednih koridora koje je Narodna Republika Kina imenovala kao ključne za Put svile (na grafici obeležen sa F). Isprva je to međutim bila jedna regionalna inicijativa potekla iz kineske provincije Junan i to bez ikakve veze sa Putem svile koji tada još nije bio u planu.
Forum BCIM je pokrenut još 1999. Najpre su se stručnjaci i naučnici sastali bez zvaničnog mandata vlada svojih država kako bi razmotrili koliko smisla ima veza između Kalkute i Kunminga.
Na pozitivnoj strani stoji povezivanje dve najmnogoljudnije zemlje sveta, crpljenje važnih ruda južno od Himalaja kao i integracija regiona koji su u velikoj meri izolovani od svetskog tržišta. Tu se u prvom redu misli na sedam severoistočnih indijskih provincija koje su sa ostatkom zemlje povezane samo uskim koridorom Šiliguri.
Reli je promenio sve
Politikolog K. Jome iz indijskog trusta mozgova Observer Research Fondation je u jednom komentaru napisao da bi projekat mogao da doprinese i miru i stabilnosti tako što bi se smanjilo tradicionalno rivalstvo Indije i Kine.
No do 2013. sastanci BCIM nisu imali opipljive rezultate. Pre svega jer je Indija oklevala da forumu da veći diplomatski značaj ne želeći utisak stranog uticaja na severoistoku zemlje.
Promenu je doneo automobilski reli K2K (Kunming-Kalkuta) kao i poseta kineskog premijera Lija Kećijanga Indiji pre pet godina. Tek tada je u zajedničkom saopštenju dvojice premijera pohvaljen „uspeh“ postignut pri forumu BCIP i zvanično inicirana gradnja koridora.
„Svakako privredni koridor nije bio previše vidno zastupljen u razvojnim planovima Indije dok je za Kineze imao veliki značaj“, kaže za DW Patricija Uberoj, sociološkinja iz Centra za kineske studije u Nju Delhiju, koja je sama učestvovala na forumima.
Tada je dogovoreno da se projekat detaljno isplanira na osnovu planova koje bi kreirala svaka od četiri države. No to se do danas nije desilo. Razlog je, kaže Uberoj, prevashodno manjak kapaciteta u Mjanmaru. „Tamo su rekli da im treba još vremena. Proces pokrenut 2013. još uvek nije zaključen i početni rokovi su davno prekoračeni.“
Čini se da je još veća prepreka tinjajući konflikt azijskih divova Indije i Kine koji je eskalirao prošle godine na graničnoj visoravni Doklam kada su dve vojske stajale jedna naspram druge.
Kinezi u velikoj prednosti
Dok je Indija na BCIM uvek gledala kao na deo svoje takozvane politike Look East (Pogled ka Istoku) – kojom se od devedesetih teži povezivanju sa jugozapadnom Azijom i smanjenju uticaja Kine – Peking je video svoju šansu. Centralna vlast je preuzela projekat od provincije Junan. Taj koridor je pomenut rame uz rame sa kinesko-pakistanskim koridorom kao deo Puta svile.
Ali u Indiji baš i ne vole da čuju išta o Pakistanu. „U trenutku kada je Kina koridor BCIM ubacila u Put svile, čitava stvar je dobila drugačiji ugao“, kaže Uberoj. Jer ubrzo nakon najave kineskih planova, Indija je obznanila da ne vidi sebe kao deo Puta svile. Ta odluka je do danas nepromenjena.
Sociološkinja Uberoj smatra da je šteta načinjena. Iako postoje etničke i društvene veze provincije Junan te severa Mjanmara, Bangladeša i severoistočne Indije, mešanje centralnih vlasti u Pekingu predstavlja svojevrsno poniženje za Indiju. Naša sagovornica smatra da bi se stvar mogla spasti uz međunarodnu pomoć i zajmodavce.
U Delhiju doduše niko više nema iluzija. Ako žele da povežu odsečeni severoistok zemlje sa Mjanmarom i jugoistočnom Azijom, već će se u Mjanmaru suočiti sa kineskom infrastrukturom. Recimo sa gasovodima i naftovodima koji iz Bengalskog zaliva kroz Mjanmar vode u provinciju Junan.
Očekivanja nekih stručnjaka da bi Indija na kinesku vezu sever-jug mogla da odgovori sopstvenom vezom istok-zapad, Uberoj smatra iluzijama. „Vreme ne može da se vrati unazad“, kaže ona. Kinezi su u velikoj prednosti.