Stvaranje velikog pozorišta

Tokom proba je Karin Bajer stalno u pokretu. Skače na pozornicu, obraća se glumcima, sluša pažljivo i daje uputstva. Ta sitna 47-godišnjakinja, puna je energije. „Pozorište može veoma brzo da te proguta. Izgubiš kontakt sa stvarnošću ako tamo provedeš previše vremena“, kaže Karin Bajer. „To je verovatno najgore što nekome može da se desi. A u ovom poslu to se događa često“.

Karin Bajer priča poučena sopstvenim iskustvom. Kad je imala 21-nu godinu, u Kelnu je osnovala pozorišnu trupu na engleskom jeziku „Countercheck Quarrelsome“ (CCQ). Daleko od tradicionalnih pozorišnih kuća, ta trupa izvodila je Šekspirova dela po fabrikama i izložbenim halama. Nakon toga, Karin Bejer postavljala je pozoršine produkcije u Hamburgu, Bohumu, Ciriju i Beču.

Godine 2007. ta talentovana i uspešna rediteljka odlučila je da prihvati veliki izazov: upravljanje kelnskim pozorištem „Šaušpil Keln“ (Schauspiel Köln). Na taj način ispunila su joj se dva sna odjednom: „Kao prvo, mogla sam dam da profilišem to pozorište. Kao drugo, mogla sam da odlučim koji će umetnici raditi u mojoj pozorišnoj kući“.

Tako je ona izgradila svoj lični, jedinstveni kosmos. „To je izuzetno privlačan zadatak, a istovremeno i izuzetno kreativan“.

Pozorište za grad

Karin Bejer nije samo ponovo kreirala kelnsko pozorište, već je na taj način pomogla i da se profiliše kulturni život grada. Za nju pravo „gradsko pozorište“ znači da se ono aktivno angažuje po pitanjima od javnog interesa.

U Kelnu su gradske vlasti planirale da sruše zgradu „Šaušpil Kelna“ i izgrade novu. Karin Bejer prvo je bila oduševljena idejom o novoj zgradi, ali kada je shvatila da joj novo pozorište ne bi nudilo ništa više od starog, stala je na čelo protesta i kampanje za zadržavanje stare zgrade.

Tako je pozorište postalo srce kelnskog političkog života. Tamo su se pokretale građanske inicijative i potpisivale peticije, a onda, u aprilu 2010, gradsko veće odlučilo je da staro pozorište može da ostane. To je bio uspeh Karin Bejer i većine stanovnika grada, ali odnos direktorke pozorišta sa većinom gradskih političara bio potpuno poremećen.

S druge strane, publika, kako kelnska tako i ona van tog grada, ju je volela. Kada se 2009. urušio kelnski gradski arhiv, Karin Bejer zamolila je nobelovku Elfride Jelinek da o tomu napiše dramu.

Predstavu „Pad“ (Ein Sturz) rađenu po tekstu Elfride Jelinek, režirala je direktorka pozorišta lično, baš kao još dva dela te nobelovke. Predstave su uvek bile rasprodate i pozvane su na berlinske Pozorišne susrete – vrlo cenjeni festival koji se održava jednom godišnje i na kojem se predstavalja deset najboljih pozorišnih produkcija te godine.

Hrabrost za kulturu

Ggrađani Kelna su 2010. i 2011. direktorki pozorišta odali počast na svoj poseban način. Dali su joj mesto i veliku figuru u karnevalskoj povorci. Slika njene predimenzionirane figure kako maže zastavom na kojoj piše „Hrabrost za kulturu!“, duboko se urezala u sećanje Karin Bejer.

Upravo to je bio moto koji je ona imala u glavi kad je počinjala da postavalja hrabre pozorišne predstave, kojima je kelnsko pozorište spasila od provincijalizma i mediokritetstva, a uz put postala i najuspešnija rediteljka u Nemačkoj. „Šaušpil Keln“ je u međuvremenu dva puta proglašen za najbolje pozorište godine u zemlji.

Ipak, lokalni političari nisu bili tako impresionirani. I dok se publika slivala u pozorište, Gradsko veće tražilo je da direktorka uštedi milione evra. A kada je za Karin Bejer stigao poziv iz Hamburga, kelnski gradski oci nisu se trudili da je zadrže.

Bejer je otišla iz Kelna u Hamburg i od ove jeseni biće prvi ženski reditelj u najstarijem dramskom pozorištu u Nemačkoj. „Jedan od razloga je taj što je Nemačko pozorište u Hamburgu (Deutsches Schauspielhaus) prva adresa u Nemačkoj. Drugi je razlog taj što za mene u životu postoje važnije stvari, izvan pozorišta“, obrazložila je svoj prelazak Karin Bejer.

Na primer život s njenim mužem, glumcem Mihaelom Vitenbornom i njihovom malom ćerkom. Uz to, postala je i starija, kaže ona: „Kao mlada rediteljka potpuno sam se pronalazila u pozorišnom poslu“. Nakon što je zasnovala porodicu, to se promenilo.

Karin Bejer aktivno živi život van pozorišta. Važno joj je da se odvoji od teatra i sad već više godina svakog maja odlazi u jedno udaljeno škotsko selo gde radi na farmi sa ovcama. Kada se vrati u pozorište, puna je sveže energije.

Autorke: Simone Ham / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković