Srbija: Burna nedelja i sve veći revolt na ulici

Uprkos temperaturnom minusu, više od pedest hiljada studenata i građana (prema Arhivu javnih skupova) protestovalo je ispred zgrade RTS-a uBeogradu. Pod parolom „Naše pravo da znamo sve", okupljeni su iskazivali nezadovoljstvo zbog načina izveštavanja javnog medijskog servisa o situaciji u zemlji.

Protest je počeo petnaestominutnim ćutanjem zbog 15 osoba nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, tokom kojeg su okupljeni efekat tišine upotpunili svetlosnim efektima telefonskih bliceva.

„Pustite nas uživo" prolamalo se masom u trenutku emitovanja nacionalnog dnevnika.

Srpske trobojke vijorile su se među mnogobrojnim transparentima, buka pištaljki, vuvuzela i lupanja o posuđe čula se u krugu od nekoliko kilometara, a protest je obeležila i velika maketa sendviča sa slikom dvesta evra, namenjena generalnom direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću.

Studenti su se po završetku protesta vratili na svoje fakultete, koji su u potpunoj blokadi od početka decembra.

Više izolovanih napada na studente

Ovo je bio samo jedan u nizu ovonedeljnih skupova širom Srbije, održanih kao vid iskazivanja nezadovoljstva povodom napada na studente u blokadi.

U petak je, tokom održavanja protesta u Novom Sadu, na okupljene nožem nasrnuo stariji čovek, dok je dan pre toga studentkinju prve godine Pravnog fakulteta, tokom petnaestominutne blokade, automobilom udario M.P. nanevši joj višestruke povrede.

U noći između 13. i 14. januara grupa mladih osoba napala je studente Pravnog fakulteta u Beogradu, gde su uz teške reči na njih potegnute i staklene flaše.

Student Marko je došao na protest zbog korupcije

Marko, student Beogradskog univerziteta, za DW kaže da su napadi na buduće pravnike, čiji fakultet „ima relevantnost u celom procesu i nadležan je za pregledanje dokumentacije u vezi sa padom nadstrešnice", i simbolični pokazatelj da rade „dobru stvar, čim na ovako nepravedan i nasilan način pokušavaju da nas uplaše".

Za njega je glavni razlog zbog kog je odlučio da se pre mesec dana priključi blokadi – korupcija.

„Iako je nadstrešnica kap na punu čašu, ona pokazuje svu korupciju ovog sistema. Nepostupanje institucija dodatno „potpaljuje" studente, što u nama budi inat i daje motivaciju da nastavimo dalje", priča ovaj Beograđanin.

Studentkinja Jovana: „Ne osećam se nigde bezbedno"

Napadi na studente prethodnih dana stvorili su atmosferu straha među građanima Srbije, a kako objašnjava Paraćinka Jovana Ilić, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, upravo je nebezbednost jedan od motiva zbog kojih ne odustaje od blokada.

„Ne osećam se nigde bezbedno. Zbog toga je parola našeg fakulteta „Trulo do srži", jer je neophodna promena sistema u kom živimo. Želim da ostanem u Srbiji, da ovde imam porodicu, i iz istih razloga sve moje kolege žele bolje uslove za život", kaže ona za DW.

Solidarnost, zajedništvo i empatija su, objašnjava, ono što joj vraća nadu da njihova borba nije uzaludna, a sve pritiske koji dolaze od onih koji su protiv protesta definiše kao posledicu medijskog mraka.

Sa time je saglasan i Marko, koji napominje da ljudi koji u porodici nemaju studente ili mlade da ih obaveste, „nisu dovoljno upoznati ni koji su naši osnovni ciljevi, a kamoli zašto je takav vid borbe. Mislim da oni samo nisu dovoljno razbuđeni".

Razočaranost u promene koje su bile 90-ih, kaže on, dovele su ih u situaciju da u sve sumnjaju, „jer ko se opekao na vrelo mleko i u hladni jogurt duva".

Mirko (otac jedne studentkinje): „Stvari treba nazvati pravim imenom"

Studenti koji ne podržavaju blokade nisu bili voljni da daju izjavu za DW, ali je to rado učinio roditelj jedne studentkinje, koji je blokade na ulici okarakteriosao kao „sve više politički obojene".

„Ako se studenti bore za standard, za bolje sutra u nauci, u svakoj sferi života, uvek ću da ih podržim, ali blokade fakulteta koja se prelivaju na ulice apsolutno treba izbeći, što zbog bezbednosti studenata, što zbog bezbednosti svih građana", kaže za DW Mirko T.

On ističe da „autonomija fakulteta u amfiteatru ne znači autonomiju na Slaviji niti ispred RTS-a", te da je važno „stvari nazvati pravim imenom".

„Ako ovi protesti vode promeni državnog aparata, aparata koji ja ne podržavam – onda to treba otvoreno reći, ali treba reći i šta dan posle. Ako to ne znaju, neka ne rade to što rade", smatra Mirko.

Poltikolog Stamenković: „Mediji stvorili sliku o studentima kao neprijateljima države"

Upravo su medijske poruke koje vlast plasira ohrabrile građane da uzimaju pravdu u svoje ruke i „kod nekih ljudi već stvorile sliku o studentima kao neprijateljima države", smatra Viktor Stamenković, doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

On napominje da, ako se svakodnevno „preko tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom, studenti nazivaju stranim plaćenicima, ustašama, agentima obaveštajnih službi, objavljuju im se pasoši i opravdavaju ljudi koji ih gaze automobilima, vlast više ne mora da organizuje napade – pojedini građani nezadovoljni blokadama će to sami raditi, jer je stvoren narativ da je to opravdano".

Stamenković veruje da sve agresivniji napadi ne idu u korist ni samoj vlasti, jer i „kod onih birača koji možda nisu imali definisan stav o blokadama pobuđuju pozitivna osećanja prema studentima".

Najavljen generalani štrajk 24. januara

Izlaz iz trenutne situacije krize Stamenković jedino vidi u ispunjenju barem nekih od zahteva studenata, a to će zavisiti, kako objašnjava, i od toga koje će se društvene grupe pridružiti studentima, jer je za 24. januar najavljen generalni štrajk.

„Vlast je, nizom pogrešnih odluka u upravljanju ovom situacijom, sebe dovela u veoma nategnut položaj, jer će, sa jedne strane, pre ili kasnije morati da popusti pred zahtevima studenata i građana, ali mora da pronađe način da to uradi tako da ispunjenje tih zahteva ne ugrozi njene osnovne temelje", ističe Stamenković za DW.

Ipak, „pronalaženje ravnoteže između ispunjenja zahteva i očuvanja vlasti postaje, čini se, sve teže kako vreme odmiče", zaključuje on.

Jovana: „Ovo je trenutno najvažniji ispit"

Iako ne veruju da su priče o nemogućnosti da završe školsku godinu opravdane, jer ne dolaze od profesora već predstavnika vlasti, studenti su, kažu, spremni i na tu žrtvu, ako je to cena koju treba da plate za bolje sutra.

„Svi imamo želju da polažemo ispite i završavamo fakultete, ali je ovo trenutno najvažniji ispit", kaže Jovana.

A Marko poručuje da je „promena već počela i što se više ljudi voljno i celim srcem priključi ovome, lakše će nam biti da napravimo kvalitetniju promenu".

Studenti nastavljaju sa blokadama, kako kažu, sve do ispunjenja četiri postavljenja zahteva – objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima, podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore i njihovo procesuiranje, kao i povećanje budžeta za visoko školsko obrazovanje u iznosu od 20 odsto.