Struka i motika u odbrani reka Stare planine

Do Rakite na obroncima Ruj planine nije lako doći. Nalazi se na krajnjem jugoistoku Srbije, a do tamo - kanjonom reke Jerme, zvanično najužim usekom u Evropi. Ipak, Rakita je ovog vikenda bila veoma posećena.

Zbog radne akcije organizacije Odbranimo reke Stare planine u kojoj je najavljeno skidanje cevi mini hidroelektrane „Zvonce" iz Rakitske reke, tamo su se uputili mnogobrojni ekološki aktivisti, meštani okolnih sela i gradova, ali i policija. Na lokalnim putevima koji od Pirota idu ka Zvonačkoj banji i selu Rakita, više policijskih patrola proveravalo je vozila koja su se našla na ovom putu. Na sreću, problema nije bilo.

Nije uklonjena ali oštećena

Zvona su označila početak radne akcije u još jednoj borbi za reke protiv investitora i države. Cev tešku dve tone, međutim, nisu uspele da uklone na desetine motika, krampova, pijuka, lopata i brusilica – zbog nedostatka mehanizacije uspeli su tek da je oštete. Ali i to je izazvalo jake emocije boraca za reke i prirodu, čak i suze predsednika mesne zajednice i meštanina Rakite Desimira Stojanova, koji kaže da je posao uklanjanja cevi država trebala da uradi.

I Nensila Radojković iz Odbranimo reke Stare planine uzbuđeno za DW objašnjava:

„Jesam uzbuđena. I umorna. Došli smo da sprovedemo zakon koji država ne želi da sprovede. Znači, rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine. Davali smo šansu toliko dugo, čekali, čekali, još pre godinu i po dana je doneto to rešenje. Za tih godinu i po svi su prebacivali loptu jedni na druge: Ministarstvo na lokalnu upravu Babušnica, Babušnica na Ministarstvo i na Beograd. Nismo više mogli da čekamo, uzeli smo stvar u svoje ruke. Mi samo želimo da se sprovodi zakon, ništa više. A ova MHE krši bar pet zakona".

U Ministarstvu zaštite životne sredine potvrđeno je za DW upravo to što kaže i Nensila Radojković, samo drugim rečnikom.

U svom odgovoru navode da je Republička inspekcija zaštite životne sredine krajem 2018. godine zabranila investitoru „Mala hidroelektrana Zvonce" izvođenje radova koji su u suprotnosti sa izdatim uslovima Zavoda za zaštitu prirode. Zbog toga je pokrenut i postupak za privredni prestup pred Osnovim javnim tužilaštvom u Pirotu. Međutim, već početkom 2019. godine, Republička inspekcija je konstatovala da investitor nije postupio po rešenju, pa je podnet i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prekršajnom sudu u Pirotu. Investitor je i tada nastavio radove na izgradnji mini hidroelektrane što je opet sredinom prošle godine konstatovala Republička inspekcija.

U Ministarstvu dodaju da je tada podneta prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu za pokretanje postupka za privredni prestup, a obaveštenje o tome prosleđeno vodnom inspektoru u Pirotu i građevinskom inspektoru u Babušnici na dalju nadležnost. Žalbu investitora zbog rešenja republičkog inpektora Ministarstvo je odbilo. Investitor je međutim podneo tužbu za poništaj rešenja nadležnom upravnom sudu u Beogradu, a sudski proces je u toku.

Meštani i aktivisti međutim smatraju „da Srbija nije pravna država i da narod mora da preuzima stvar u svoje ruke" i kažu da se za oslobađanje Rakitske reke okupila i struka i motika. Da država štiti investitora veruje i Dobrica Veselinović iz organizacije „Ne davimo Beograd" koji smatra da građani imaju moć da nadomeste državu.

I u komšiluku ista borba

Borba protiv mini hidroelektrana međutim nije borba samo Srbije i Stare planine. To pokazuju i aktivisti iz susedne Bosne i Hercegovine koji brane reku Bjelavu u blizini Foče, a koji su zajedno sa meštanima Rakite pokušavali da unište derivacionu cev.

Iako traje tri pune tri godine, borba za reke i život u njima će se nastaviti. Značajna pobeda organizacije Odbranimo reke Stare planine je odluka Skupštine Pirota da se sve lokacije minihidroelektrana brišu iz prostornog plana Grada. Pred kraj prošle godine, osim ove odluke, Skupština je donela i odluku da se Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima uputi zahtev za moratorijum na izgradnju mini – hidroelektrana na teritoriji Parka prirode Stara planina.

A kako dalje?

Šta će biti u budućnosti, da li će se minihidroelektrane odobravati i pod kojim uslovima i da li postoji neka nacionalna strategija za izgradnju MHE u Srbiji, pitali smo Ministarstvo. U svom odgovoru kažu da bi trebalo zabraniti gradnju u najvrednijim područjima u Srbiji jer smatraju da su minihidroelektrane štetne, posebno one derivacionog tipa, i da čine štetu biološkoj ravnoteži, naročito na malim vodotokovima.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je pripremilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se nalazi u proceduri usvajanja. Ovim izmenama bi najvrednije delove naše prirode u biološkom, hidrološkom i geomorfološkom smislu zaštitili od daljeg devastiranja. Ministarstvo životne sredine će nastaviti da koristi sva pravna sredstva kako bi se priroda zaštitila".

Da li je Ministarstvo na strani reka i prirode, Nensila Radojković iz Odbranimo reke Stare planine međutim odgovara:

„Ja više nemam poverenja ni u rešenja Ministarstva. Samo nas vrte u krug, kupuju sebi vreme i čekaju da zastari slučaj, a mi moramo dalje. Moramo da vratimo život Staroj planini, najbitnije je oživljavanje i osnaživanje sela, jer sada smo videli da tamo gde su sela prazna, nije imao ni ko da brani reke".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android