Struja plaćena uništenjem reka
18. oktobar 2016.Rastući interes privatnih ulagača za investiranje u male hidroelektrane izaziva poslednjih godina veliku uznemirenost hrvatskih ekoloških aktivista. Ulaganja su privučena javnim olakšicama za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, no takva državna politika otvorila je, po svemu sudeći, prostor za ugrožavanje prirodnih vodotoka – najčešće manjih rijeka, od Slavonije do Dalmacije. Kritike na račun takvog razvoja odjekuju ponajviše na lokalnim nivoima, pri gradskim i županijskim instancama. Jedna od sredina koje su izrazito pogođene novom praksom jest ona karlovačka, u gradu ponosnom na četiri do sada dobro očuvane reke, ali i zabrinutom nad njihovom daljom sudbinom.
Nažalost, to se više ne odnosi na Dobru, reku čija je prirodna lepota u značajnoj meri uništena gradnjom velike državne hidroelektrane Lešće, puštene u pogon pre šest godina. Odgovorne službe to nije odvratilo od namere da sličnim opasnostima u perspektivi izlože Koranu, Mrežnicu i Kupu. Ovaj put reč je o prostornim planovima koji omogućavaju gradnju niza malih postrojenja za produkciju struje, no čiji bi učinak bio kumulativan i u konačnici ništa manje fatalan od onoga koji uzrokuju velike brane. Neki već preduzeti zahvati zbog toga su predmet intenzivnog sudskog i političkog otpora aktivista. To potvrđuju i u Zelenoj akciji, najvećoj nevladinoj ekološkoj organizaciji u Hrvatskoj.
„Zelena akcija je vodila kampanju protiv gradnje HE Lešće, upozoravajući na probleme koji se danas sve jasnije osećaju“, rekao nam je Toni Vidan, zadužen za energetski programi u ovoj organizaciji. On smatra da bi neophodno bilo izraditi detaljnu analizu negativnih efekata i, posledično, prave cene energije iz te elektrane. „Verujemo da bi to pokazalo nivo kompetentnosti koja stoji iza planiranja novih elektrana. Što se pak tiče aktualnih problema na četiri karlovačke reke izuzetne biološke i estetske vrednosti, u stalnoj smo saradnji s Ekološkim društvom Pan kojem dajemo punu podršku. U svakoj uređenoj zemlji te reke bi bile zaštićena područja, uz upravljanje s najvećom mogućom brigom“, zaključuje Vidan.
Brzi obrt novca
Lokalno ekološko udruženje Pan iz Karlovca vodi sudske postupke za postojeće hidroelektrane Primišlje i Barilović, a pažnju javnosti skreće na izmene prostornog plana koje bi uskoro trebalo da budu na glasanju u skupštini Karlovačke županije. „Pokazali smo da bi bilo istinski ludo kad bi se prihvatile te izmene, nakon uvida u procenu uticaja na okolinu", rekao je za DW Denis Frančišković iz Pana. Ovaj aktivista objasnio nam je da je problematična situacija nastala u toku pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, dok su se tek usklađivale ključne regulative u dotičnom sektoru. No saznali smo i da slične pretnje vise nad brojnim drugim manjim rekama: Orljavi, Krčiću, Bednji, Krupi…
Štaviše, zastrašujuće proporcije opisanog trenda nadvijaju se nad čitavim prostorom crnomorskog i jadranskog sliva s državama od Rumunije i Bugarske do Hrvatske, koje su kasnije primljene u EU. S otvaranjem i liberalizacijom tržišta za proizvodnju energije, rečni vodotoci na čitavom tom području, uključujući i zemlje između njih – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru – dospeli su na žestok udar. To je privuklo i pažnju međunarodnih organizacija kao što su Euronatur i RiverWatch koje su se udružile s lokalnim udruženjima na Balkanu u kampanji Save the blue heart of Europe (Sačuvajmo plavo srce Evrope) te javnosti predstavile zastrašujuće opasnosti koje prete tamošnjoj prirodi.
Pokazalo se da je na čitavom području s veoma očuvanim vodnim resursima predviđena gradnja do 2.700 uglavnom manjih hidroelektrana. Ta ulaganja privlače privatne preduzetnike jer se investicija brzo isplaćuje, dok vlasti iskazuju hroničnu paralisanost u eventualnim javnim projektima iste vrste, što uzrokuje dubiozne studije uticaja za poslove na deregulisanom tržištu. „Građani plaćaju razliku za povlašćenu cenu struje iz obnovljivih izvora, a lokalne zajednice pasivno posmatraju. Recimo, grad Ozalj od naknade za privatnu HE Ilovac – s krajnje štetnim ekološkim efektima – dobija naknadu od 70.000 kuna godišnje, dok Pleternica s četiri puta manjim javnim pogonom prihoduje 700.000“, rekao je Frančišković.