Stranci u Nemačkoj: siromašni, ali zadovoljni
7. maj 2016.Ljudi koji su u protekloj godini došli u Nemačku kao izbeglice, nisu profitirali od buma na tržištu rada: sudeći po prvim statističkim podacima, izbeglice iz Iraka i Sirije koje su dobile azil u Nemačkoj, često su bez posla. To je glavi rezultat „Socijalnog izveštaja za 2016.“, predstavljenog u Berlinu.
"Rezultati ukazuju na to da nas u idućim godinama očekuju veliki izazovi u procesu integracije izbeglica na tržište rada“, kaže Marajke Bining, jedna od odgovornih za pomenuti izveštaj. Ona napominje da se „priznate“ izbeglice (azilanti) statistički još uvek ne vode kao posebna grupa. Kad se radi o izbeglicama iz Iraka, odnos zaposlenih i nezaposlenih je otprilike pola-pola. Što se tiče azilanata iz Sirije, većina je nezaposlena. U poređenju sa sredinom 2011. godine, situacija se znatno pogoršala kod svih većih grupa izbeglica. To je, kažu statističari, u suprotnosti sa inače pozitivnim razvojem na tržištu rada u Nemačkoj.
Lošije obrazovanje, manja zarada
U izveštaju za 2016. se istražuje i situacija 16,4 miliona nemačkih građana migrantskog porekla. Sudeći po njemu, siromaštvom su posebno pogođeni doseljenici iz Turske i zemalja takozvanog trećeg sveta. Oni su u proseku lošije obrazovani, pa i zarađuju manje. Uprkos tome, taj deo stanovništva je posebno zadovoljan svojim životom. „Migranti svoj život u Nemačkoj upoređuju sa životom u zemljama iz kojih potiču i onda svoju situaciju vide uglavnom pozitivno“, kaže Bining.
U Nemačkoj 2016. živi oko 3,7 miliona doseljenika iz zemalja trećeg sveta i njihovih potomaka, zatim 5,9 miliona gastarbajtera i njihovih potomoka, (ljudi koji su se u Nemačku doselili u 50-im i 60-im iz Turske, italije, Jugoslavije, Grčke) . U Nemačkoj živi i oko 4,2 miliona ljudi nemačkog porekla koji su se doselili iz srednje i istočne Evrope. Sudeći po ovom izveštaju, već sada svaki peti žitelj Nemačka potiče iz inostranstva. A još pre velikog izbegličkog talasa 2015., svako treće dete u Nemačkoj je bilo delom stranog porekla.