„Strah smo davno prevazišli“

Glavni urednik lista Džumhurijet Džan Dundar i njegov kolega Erdem Gul prošle godine u maju objavili su izveštaj koji dokazuje da je kamionima turske tajne službe MIT oružje odvoženo u Siriju. Zbog tog izveštaja državno tužilaštvo za obojicu novinara traži doživotnu zatvorsku kaznu. Njima se prebacuje da su planirali obaranje vlade, da su odali državnu tajnu i pomagali terorističke grupe. Podnosioci tužbe su predsednik države Redžep Tajip Erdogan i MIT. Dundar i Gul su proveli tri meseca u istražnom zatvoru i nedavno su pušteni na slobodu, odlukom Ustavnog suda. Ali suđenje protiv njih tek sada počinje (25. mart).

DW: Šta kažete na to da jedan novinar intervjuiše drugog?

Džan Dundar: Mislim da je to pogrešno, ali to nije bila moja namera. Naravno da bih više voleo da sam sa druge strane mikrofona. I sâm sam studirao novinarstvo. Uvek sam zastupao mišljenje da novinar ne bi trebalo da bude jako poznat, da treba da stoji iza mikrofona i prioritet dâ temi. Ali gospodin Erdogan nas je nažalost naterao u ovu situaciju.

Predsednik Erdogan je često govorio o Vama. Nakon objavljivanja izveštaja rekao je da ćete zbog njega morati da platite „visoku cenu“. Smatrate li da je to mešanje u rad pravosuđa?

Naravno, šta još treba da kaže? I povodom odluke Ustavnog suda o oslobađanju je rekao: „Ne priznajem tu odluku, neću se orijentisati prema njoj, to ne bi trebalo da uradi ni sud.“ Kako tumačiti tu izjavu? To je direktno uplitanje u nadležnosti sudstva.

Tri meseca ste bili u istražnom pritvoru pre počekta suđenja. Kako to ocenjujete?

To je Erdoganova osveta. Svaki vid otpora on vidi kao pobunu protiv njega. On je hteo da postigne dva cilja: da kazni mene i uplaši one koji bi ubuduće pokušali nešto slično. Ne znam kako je sa drugim, ali prvi cilj nije postigao. Ne može da me ućutka. Nadam se da neće postići ni drugi cilj. Ali nažalost vidim da je strah ućutkao pero mnogih mojih kolega.

Kako će slučaj da se završi?

Da je Turska pravna država, bio bih oslobođen prvog dana suđenja. Ustavni sud je potvrdio da objavljivanje izveštaja ni u kom slučaju ne može da se označi kao akt terora, već kao novinarski rad. Zapravo je ta odluka oborila čitav proces. Ali kad predsednik države sudijama uputi pretnje, onda više ne možete biti sigurni kakva će presuda pasti. Zato je moguće da budemo ponovo uhapšeni.

Da li se bojite?

Ne, strah smo odavno prevazišli. Ukoliko se plašite, ne možete u Turskoj da radite kao novinar. Nastojimo da realno posmatramo situaciju. Realno gledajući, šanse da ponovo budemo uhapšeni kreću se oko 50 procenata.

Šta bi novinari u Turskoj morali da urade za slobodu medija?

Morali bi naravno da pruže otpor, da se solidarišu, organizuju i potraže alternativne platforme. Najvažnije je da time počinju da grade budućnost, dakle eru nakon Erdogana, da Turska ponovo ne završi u istoj spirali. Treba da počnu od prevazilaženja straha. Trenutno vlada veliki strah. Kroz taj strah ljudi ne ostaju samo bez posla, već i bez dostojanstva i savesti. Ali taj strah se ne isplati, to kažem kao neko ko je već bio u zatvoru. Da sam izgubio svoje pero, više bih patio nego od gubitka slobode.

Šta očekujete od Evrope?

Jedna scena mi je ostala u pamćenju. Kada sam bio u zatvoru bio je upaljen televizor. Novinar koji radi za jednu nemačku agenciju upitao je Davutoglua da li u Turskoj ima uhapšenih novinara. Njegov odgovor je bio: „Nema.“ Nemačka kancelarka Angela Merkel je stajala pored. To sam video kao uhapšen novinar, u svojoj ćeliji. Bilo je smešno kako je Merkelova na to klimnula glavom. Evropa odstupa od svojih istorijskih vrednosti kako bi sprovela svoje trenutne interese. Evropa smatra da ukoliko dâ novac i pobrine se za izgradnju izbegličkog kampa u Turskoj, da će se rešiti pritiska izbeglica. U tom slučaju Erdogan u Turskoj može da radi šta hoće. Ali Evropa mora da uvidi: nakon nekog vremena iz Turske će krenuti politički talas izbeglica koji će morati da savlada. Takvom metodom problemi ne mogu da se reše, ni u Turskoj, ni izbeglički talas.

Ali šta konkretno očekujete?

Mi, dakle ljudi koji veruju u demokratiju, slobodu medija, ljudska prava, sekularizam i republiku, od početka kažemo da bi Turska morala da bude deo Evrope. Istovremeno, Erdogan kaže da je demokratija voz iz kojeg može da se izađe, ukoliko se želi. Ukoliko Evropa ne podrži nas, već Erdogana, gubitnici će biti i Turska i Evropa. Evropa zato mora da stane iza ljudi koji veruju u nju i njene vrednosti.