Strah od nuklearnog rata na Krovu sveta
28. februar 2019.
Dva dana nakon vazdušnog udara indijske armije na teritoriju Pakistana stanje ostaje nepregledno. Nju Delhi je saopštio da je ciljan vojni kamp militantne grupe Džaiš-e-Mohamed (DžeM) koja se bori za pakistanski suverenitet nad Kašmirom, himalajskom provincijom na koju obe zemlje zvanično polažu pravo, ali je nijedna ne kontroliše sasvim.
DžeM je preuzeo odgovornost za samoubilački bombaški napad u Kašmiru 14. februara u kojem je stradalo više od četrdeset indijskih vojnika. Ta gerilska grupa je navodno povezana sa Al Kaidom i redovno napada indijske trupe. U čitanju Nju Delhija je, dakle, udar na pakistansku teritoriju neka vrsta samoodbrane.
Pakistan pak odbacuje da ima ikakve veze sa napadom u Kašmiru i najavljuje da će preduzeti mere protiv DžeM ukoliko Indija predstavi dokaze. Dan posle indijskog napada, pakistanska avijacija je iz svog vazdušnog prostora ispalila projektile na indijsku teritoriju, a navodno su nad Kašmirom oborena dva indijska vojna aviona i zarobljen jedan pilot.
Triput ratovali
Rasplamsavanje hroničnog konflikta uteruje strah celom svetu. Za Kašmir se do sada triput ratovalo, ali danas Indija i Pakistan raspolažu moćnim armijama sa najmodernijim konvencionalnim i nuklearnim oružjem.
Kada je 1947. Britanska imperija napustila tadašnju koloniju iza toga su ostali zvanično sekularna Indija i muslimanski Pakistan, te Kašmir u specifičnoj situaciji – pod kontrolom maharadže, ali sa većinski muslimanskim stanovništvom. Već prvi rat za tu oblast završio se 1. januara 1949. uspostavljanjem faktičke granice koja važi i danas. Poslednji veći sukob izbio je 1971. ali je tada to bila tek sporedna scena većeg rata nakon kojeg se Bangladeš otcepio od Pakistana.
„Nijedan rat se ne može proračunati i niko ne zna kuda vode“, rekao je pakistanski premijer Imran Kan. Taj bivši čuveni igrač kriketa je ovime pokušao da spusti loptu. „Pitam Indiju: sa oružjem koje imate i oružjem koje mi imamo, da li sebi smemo da dozvolimo da se preračunamo? Ako ovo eskalira, stvari više neće biti ni pod mojom kontrolom ni pod kontrolom [indijskog premijera] Narendre Modija.“
Prema podacima vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije, obe zemlje poseduju balističke projektile koji mogu da dosegnu bilo koji deo teritorije susedne zemlje. Indija raspolaže sa devet tipova projektila, među kojima Agni-3 ima domet do 5.000 kilometara. Slično oružje, uglavnom kineske proizvodnje, ima i Pakistan.
Stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira procenjuje da obe zemlje imaju oko 140 nuklearnih bojevih glava koje se mogu prikačiti na nosače kraćeg dometa do sto kilometara.
„Pakistanski zvaničnici kažu da je njihovo nuklearno oružje 'prilagođeno Indiji'“, rekao je za DW Tobi Dalton, stručnjak za nuklearne programe u trustu mozgova „Karnegi“. „Kako indijska vojna moć raste – a sa daleko većom ekonomijom, ta zemlja je u mogućnosti da više investira u moderne kapacitete – Islamabad veruje da mu treba više nuklearne sile kako bi odvratio Indiju od napada.“
Opasno je kad nema razgovora
Stručnjaci tako nešto zovu asimetričnom konfrontacijom. Indija, zemlja sa 1,3 milijarde stanovnika, broji se u deset najvećih ekonomija sveta i u konvencionalnom sukobu je nadmoćna u odnosu na Pakistan. Strategija Islamabada je prosta – dok imamo atomske bombe koje mogu da lete preko granice, ne smeju nam ništa. Eksperti upravo tu vide rizik kada su živci tanki, a ruka blizu nuklearnog okidača.
„Pakistanski napadi iz odmazde mogli bi da naiđu na razorni indijski odgovor. Ako se to desi, moramo da počnemo da brinemo o nuklearnom scenariju“, uveren je Majl Kugelman, stručnjak za jugoistočnu Aziju iz vašingtonskog centra „Vudro Vilson“.
Drugačije misli Talat Masud, bivši pakistanski general koji danas analizira vojne prilike. On za DW kaže da ne misli kako će sukob oko Kašmira prerasti u nuklearni rat. „Da, postoje strahovi kada se podižu tenzije, a nema dijaloga. Pakistan je ponudio razgovore, ali Indija se u to neće upustiti jer tamo dolaze izbori“, kaže Masud.
Situaciju komplikuje prisustvo Kine koja je još 1962. godine zauzela indijski deo Kašmira. Autoput preko Karakoruma i danas povezuje Pakistan i Kinu i spada u glavne rute Novog kineskog puta svile. Peking u Pakistanu ulaže 57 milijardi dolara u infrastrukturu i energetiku što je rekord u ovom regionu.
Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da za katastrofu nije neophodan otvoreni rat dve susedne zemlje. U Pakistanu naime deluju Talibani, Islamska država, Al Kaida… svaka haotična situacija može pogodovati jačanju tih paravojnih formacija, a u najgorem scenariju one bi mogle da dođu u posed nuklearnog oružja.
Analitičar Zahid Husain pak uverava da je tako nešto nemoguće. „Pakistan je obavio nuklearne testove pre više do petnaest godina. Ništa se nije dogodilo otada. Pakistan se pobrinuo da nuklearno oružje bude sigurno“, kaže Husain za DW.
Osim što su obe strane poslale poruke da nisu zainteresovane za eskalaciju, sagovornici DW ukazuju da tema ima takav eksplozivni potencijal da je sigurno već pokrenula tajnu diplomatiju, pre svega Sjedinjenih Država. Bivši pakistanski general Masud podseća da je Vašington vidljivim i zakulisnim pritiskom već ranije smirivao tenzije na Himalajima. „Ako SAD i međunarodna zajednica ne intervenišu, onda se stvar može pogoršati“, zaključuje on.