Strah kosovskih Srba zbog zabrane dinara

Od početka februara dinar, po odluci kosovske Centralne banke, više ne može da se koristi na Kosovu.

Na severu Kosova, gde žive skoro isključivo Srbi, poslovi se uglavnom obavljaju u dinarima. U Zubinom Potoku je dug red ispred Poštanske štedionice, jedine srpske banke koja još radi na teritoriji Kosova.

Miloš Vučinić (26) s roditeljima živi u selu Zupče severno od Zubinog Potoka. Namirnice uglavnom kupuju u seoskoj prodavnici. Otkako Miloš zna za sebe, tamo se plaća dinarima.

„Odluka koju je premijer Kurti doneo o dinaru ima uticaja na ljude na Severu“, žali se Miloš.

Posledice osećaju i njegovi roditelji. Miloševa majka – koja radi kao vaspitačica u Zubinom Potoku – dobija platu iz Beograda. Prošli put je morala da vozi četrdesetak kilometara do Raške kako bi podigla novac.

Već je nekoliko transportera sa srpskim dinarima zaplenjeno ili zaustavljeno na granici. Zbog toga su u Severnoj Mitrovici ove sedmice protestovale hiljade ljudi, a zapadni zvaničnici i ambasadori kritikovali Prištinu zbog jednostrane mere.

U ponedeljak je kosovska Centralna banka odobrila prelazni period od tri meseca. Tri banke koje posluju i na Kosovu i u Srbiji – Rajfajzen, NLB i ProKredit – ovlašćene su da primaju dinare i konvertuju ih u evre. Načinjeni su i neki predlozi kako da se ubuduće dinar menja za evro.

Paralelne strukture na Kosovu

„Ovaj problem ne pogađa samo sever Kosova već celo srpsko stanovništvo na Kosovu jer direktno utiče na plate, penzije i socijalnu pomoć za oko 95.000 ljudi“, kaže nam Iljir Deda sa Instituta za humanističke nauke u Beču.

Srbija na Kosovu i dalje ima škole, bolnice, kancelarije.

Bivši kosovski poslanik Deda kaže da valuta nije tu ključno pitanje. „U pitanju je nedostatak obuhvatnog rešenja za institucije koje Srbija finansira i kontroliše na Kosovu“, dodaje on.

Rešenje je Zajednica srpskih opština koja bi uredila to kako Srbija podržava institucije koje bi bilo ukotvljene u kosovski sistem. Ali, Priština od 2013. ne sprovodi dogovor iz Brisela.

Uopšte, dijalog pod posredovanjem EU odavno je u ćorsokaku i svodi se na kontrolu štete i sprečavanje eskalacije napetosti, recimo oko registarskih tablica.

Nakon poslednjih pokušaja – prošle godine u Ohridu i Briselu – srpski zvaničnici jasno su rekli da neće sprovoditi neke tačke od dogovorenih, posebno one koje se tiču prijema Kosova u UN.

Dijalog pod vođstvom Brisela je jedino što postoji

Za Branislava Krstića, novinara i analitičara iz Severne Mitrovice, odluka o dinaru predstavlja „povredu kolektivnih prava“. „Glavni cilj je da se onemogući preživljavanje Srba na Kosovu“, kaže Krstić.

Isto tako stvar vidi srpski predsednik Aleksandar Vučić. On je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN govorio o „zločinima protiv čovečnosti“ i „kršenju Rezolucije 1244“.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je pak rekao da jedinstvena valuta u vidu evra nije nikakva odmazda nad Srbima već pokušaj da se suzbiju finansijske malverzacije. Obećao je bolju komunikaciju sa kosovskim Srbima i olakšice pri prelasku na evro.

Savet bezbednosti je uputio na EU – takva pitanja se rešavaju pod palicom Brisela.

S time se slaže i Deda. „Dijalog uz posredstvo EU je izazovan proces, ali je jedino što imamo i što ćemo imati u bliskoj budućnosti“, kaže on za DW.

„Poglavlje normalizacije odnosa između Kosova i Srbije ne može biti zatvoreno bez odlučnog, verodostojnog i vizionarskog angažmana Zapada“, uveren je Deda.

Neizvesna budućnost

Nova pravila Prištine poremetila su svakodnevicu kosovskih Srba. Recimo, vlasti u Beogradu isplaćuju mesečnu stipendiju od 12.000 dinara dobrim đacima.

Sada je nejasno kako taj novac da stigne na Kosovo, rešenje treba da se nađe u prelaznom periodu od tri meseca.

Miloš, koji je i sam pohađao srpsku školu u Zubinom Potoku, priznaje da se plaši. Pita se šta je sledeće. „Kosovski pečat na našim svedočanstvima i diplomama ili možda zabrana srpskih škola?“

Kaže, neizvesna je budućnost Srba na Kosovu. Miloš i sam razmišlja od odlasku – u Beograd ili inostranstvo.