Sto puta otpisana – i dalje kancelarka
26. decembar 2019.
Često su joj predviđali raniji odlazak sa političke scene, posebno kada bi se ljuljala koaliciona vlada sa Socijaldemokratama. Ali nakon više od 14 godina, Angela Merkel je i dalje kancelarka. Ona bi da ostane na toj poziciji do kraja mandata. U tome ima podršku javnosti: Uprkos kritikama na rad koalicije, velika većina građana bi želela da Merkel ostane kancelarka do redovnih izbora na jesen 2021.
„Vi me poznajete“, jedna je od rečenica koje je koristila u izbornoj kampanji 2013. godine. To znači: Sa mnom znate na čemu ste. Rečenica je pokazala koliko je sama Merkel bila u centru političke kampanje.
Dramatične promene
Nemačka i svet više nisu ono što su bili 2005. godine kada je Angela Merkel prvi put postala kancelarka. U Nemačkoj je politika postala više polarizovana nego svih prethodnih decenija zajedno: desničarska Alternativa za Nemačku je najjača opozicija u Bundestagu, a zastupljena je i u svim pokrajinskim parlamentima. Tradicionalne velike partije poput Demohrišćana Angele Merkel i Socijaldemokrata su dramatično izgubile na podršci.
Situacija u svetu se takođe pogoršala. „Vremena, kada smo se u potpunosti mogli osloniti na druge su mahom prošla“, rekla je Merkel pre dve godine kada je američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje postojanje NATO. Godinu dana ranije, tesna većina Britanaca glasala je za izlazak Velike Britanije iz EU.
Najkasnije nakon referenduma o Bregzitu i dolaska Trampa, Merkel je uočila „ozbiljnu krizu u zapadnim demokratijama“, primetio je njen biograf Ralf Bolman. On kaže da je kancelarkin cilj do kraja mandata da, „koliko to bude u njenoj moći, ne ostavi u haosu Evropu i svet“.
Merkel nikada nije bila velika vizionarka. U tom pogledu je ogromna razlika između nje i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Nakon niza predloga za reformu EU, koje je Merkel ili odbijala ili ignorisala, Makron je podstakao veliku raspravu izjavom o „moždanoj smrti NATO“.
Mnogi nemački Demohrišćani poželeli su da se Angela Merkel barem malo ugleda na Makrona, da je barem malo zarazi njegov žar za vlašću, da udahne nemačke akcente evropskoj politici umesto što rutinski kormilari krizama.
Između mržnje i hvalospeva
Ipak, Angela Merkel je ponešto uspela da promeni – samim tim što je napravila karijeru u patrijarhalnoj partiji. Odbacuje epitet „feministkinje“. „Ne želim da se kitim tuđim perjem“, rekla je jednom za nedeljnik Cajt. U Bundestagu je udeo žena u 14 godina otkako je Merkel na funkciji čak značajno opao – sa 42 na 31 odsto.
Merkel često prećutkuje da je upravo ona blokirala zahtjeve sopstvene partije za uvođenjem kvota za žene u Bundestagu. S druge strane, ona je u najviše etaže politike uvela nekoliko žena – svoju naslednicu na čelu partije Anegret Kramp-Karenbauer, današnju predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen ili ministarku poljoprivrede Juliju Klekner.
Njene reči „Poznajete me!“ takođe sugerišu kontinuitet. Njen biograf Bolman pak kaže da je Merkel spremna na fleksibilne odluke ako su „pragmatične“ i odgovaraju trenutnom političkom raspoloženju.
Kao fizičarka je verovala u nuklearnu energiju. Ali nakon teške havarije u Fukušimi, odlučila je da postepeno obustavi rad nuklearnih elektrana u Nemačkoj. Na kraju je odobrila pravo na homoseksualne brakove iako se sa tim intimno ne slaže. Tokom njene vladavine je ukinuta i vojna obaveza na šta ranije konzervativci ni u ludilu ne bi pristali.
Ali ništa nije bilo toliko kontroverzno kao odluka Merkel iz 2015. da otvori granice Nemačke za stotine hiljada izbjeglica. Alternativa za Nemačku (AfD) se tada bukvalno bacila na kancelarku. Kada bi neki od došljaka u Nemačkoj počinili zločin, AfD bi žrtve nazivala „kancelarkinim leševima“.
Tako je Merkel za neke postala najomraženija osoba u zemlji, a za druge spasiteljka zapadnih vrednosti. Magazin Tajm proglasio je za ličnost 2015. godine, dok su demonstranti iz redova desničara izlazili na ulice sa transparentima „Merkel mora da ode“ ili čak maketom vešala gde je omča bla „rezervisana“ za nju.
Opada poverenje u politiku
Kako god, Merkel je u anketama i dalje često najpopularnija politička figura u zemlji ili je barem u vrhu popularnosti. Ali kancelarka je svesna kontroverzi koje izaziva. Pred poslednje izbore je javno ispričala da je dugo razmišljala da li da se opet kandiduje za kancelarku. Retko se pojavljuje u izbornim kampanjama, sve manje učestvuje u dnevnoj politici i uglavnom se bavi državnim posetama.
Stručnjacima za spoljnu politiku iz njenih redova, poput Roderiha Kizevetera, nedostaje jasna spoljnopolitička linija: „Ona nema nacionalnu strategiju koja transparentno pokazuje nemačke interese, snage ali i slabosti.“
Istraživanja javnog mnjenja koje je prošle jeseni objavio institut Alensbah, pokazuju da opada poverenje u političare u Nemačkoj. Samo 57 odsto ispitanih vidi stabilnost kao jednu od velikih prednosti Nemačke, dok ih je 2015. godine bilo 81 odsto. Postojeći politički sistem samo 51 odsto ispitanika ocenjuje kao prednost, u odnosu na 62 odsto od pre četiri godine.
Kakva će biti zaostavština Angele Merkel? Bolmann veruje da kancelarka „želi sebe da vidi kao ženu koja je vodila Nemačku kroz mnoge krize – finansijsku krizu, krizu evra, krizu u Ukrajini, izbegličku krizu – i to relativno sigurno. Dakle, kao političarku koja je donekle sačuvala stabilnost sistema.“
„Osim toga, Merkel je i zemlju i stranku načinila liberalnijim i otvorenijim, ali po cenu da se desničarska populistička stranku uselila u Bundestag. Tako AfD kao opozicija otelotvoruje snage koje se protive ovim promenama vrednosti“, dodaje ovaj biograf.
Angela Merkel više nema mnogo vremena, a laganim povlačenjem sa dnevno-političke scene jasno daje do znanja da ne treba od nje očekivati više krupne političke zaokrete. Umesto toga, kancelarka sve više prepušta teren Anegret Kramp-Karenbauer koja bi mogla da bude iduća kancelarka – ako se izbori u okviru svoje stranke.
Ali, ko god dođe na mesto Angele Merkel, njegov rad će se meriti sa radom dugogodišnje kancelarke. A to za naslednika ili naslednicu neće biti lak zadatak.