Stiže „čelični brat“ Si
6. maj 2024.Čarls Parton, britanski analitičar i bivši diplomata uKini, misli da jeposeta Sija ĐinpingaSrbiji manje strateški bitna od poseta Budimpešti i Parizu, ali da se, eto, uklopila u kalendar.
Kako je Parton rekao za Gardijan, kad se već uklopila, onda će Si iskoristiti priliku da ukaže na sve što rade Amerikanci.
Jer, slučajno ili ne, kad u utorak (7. maj) jedan od najmoćnijih ljudi na svetu sleti u Beograd, biće to tačno četvrt veka nakon što je NATO pogodio tamošnju kinesku ambasadu. Poginulo je tada troje kineskih novinara.
Taj pogodak tokom intervencije protiv SR Jugoslavije u jeku rata na Kosovu je NATO proglasio nenamernom greškom. U Pekingu u to nikad nisu verovali.
„Za Kinu, to igra ulogu istorijskog trenutka u kojem je 'veliki zli Zapad' direktno naškodio Kini. To je pojačalo narativ da postoji potreba da se preuredi svetski poredak“, kaže za DW Stefan Vladisavljev, stručnjak za Kinu iz Fondacije Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Na „sramotno“ bombardovanje podsećaju i mnogi kineski korisnici društvenih mreža. Za mnoge je Srbija time postala ideološki saveznik u epskoj borbi protiv „Zapada predvođenog SAD“.
Mnogi na tom Zapadu zato sa podozrenjem gledaju na odnose Srbije i Kine. Postoji bojazan da bi eventualni ulazak Srbije u EU bio prijem „trojanskog konja“. Kineskog ili ruskog ili oba.
„Čelični prijatelji“ sa mnogim poslovima
U Srbiji će Si biti dočekan raširenih ruku. Beogradski tabloidi kao i govori predsednika Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića ovih su dana puni hvalospeva „čeličnom prijateljstvu“.
Taj termin preuzet je i u Kini. Koristio ga je i sam Si kad je prošlog oktobra primio Vučića u Pekingu.
Kinesko prisustvo u Srbiji postoji i daleko od krupnih političkih tema. Recimo, kod kanalizacije. Sa 3,2 milijarde evra od kojih se deo finasira kineskim kreditima, finansira se izgradnja 5.000 kilometara kanalizacione mreže i 159 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Železara, rudnici, topionica, fabrika guma, delovi autoputeva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata oko Nacionalnog stadiona i Ekspa 2027, koji je Vučićeva vlast proglasila prvoklasnim nacionalnim projektom… Kinezi su svuda.
Neki bi rekli i doslovno svuda – Beograd je prvi evropski grad sasvim premrežen Huaveijevim kamerama koje mogu da prepoznaju lica. Odnedavno Srbija od Kine nabavlja i dronove i protivvazdušnu odbranu.
Ali, i dalje se mahom radi o infrastrukturi. „Tokom prethodnih 15 godina, Kina je postala jedan od oslonaca infrastrukturnog i ekonomskog razvoja Srbije“, kaže Vladisavljev.
„Saradnja sa Kinom se odlično uklapa u dominantan narativ na domaćoj političkoj sceni gde se ekonomski razvoj predstavlja kao vrhovna vrednost, dok su elementi demokratskog društva iza ili ispod toga“, dodaje naš sagovornik.
U Srbiji, gde više od polovine radnika zarađuje manje od 500 evra, radna mesta imaju primat nad recimo zaštitom životne sredine. Ne jednom je predsednik Vučić na primedbe o urnisanju životne sredine u Boru ili Smederevu odgovarao argumentom radnih mesta.
Kapija u Evropu
U Kini se mala balkanska zemlja vidi kao zgodna kapija ka Evropi. Srbija je tesno povezana sa tržištem EU, ali ne podleže strogim propisima. Ni kad je u pitanju finansiranje projekata ni kad je u pitanju životna sredina.
Još 2013. godine, kad je Si bio novopečeni vlastodržac u Pekingu, Srbija se među prvim na svetu oglasila spremnom da bude deo Novog puta svile.
Kao paradni projekat ovde se nametnula brza pruga između Beograda i Budimpešte – koja debelo kasni, uglavnom zbog problema u Mađarskoj. Peking u njoj vidi žilu kucavicu evropskog kraka Puta svile i mogućnost da poveže luku u Pireju sa centralnom Evropom.
Kako je ranije za DW rekla Samina Sultan, ekspertkinja za kinesku ekonomiju u Institutu nemačke privrede u Kelnu, ta pruga deluje kao geopolitičko sredstvo koje će Kini podariti veći geostrateški uticaj.
Kritičari u Srbiji pak upozoravaju da Kina ne investira već pozajmljuje novac, a onda ga same kineske firme zarađuju tako što grade.
Još 2013. godine, kada je u pitanju bio most Zemun-Borča, u narodu poznat kao „kineski most“, stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je za DW:
„Imamo obavezu da vratimo kamatu za koju nas nadležni uveravaju da nije velika, ali šta smo mi u stvari uradili kada Kinezi sami grade most? Mi smo praktično uvezli most iz Kine!“
Sumnjičavost Brisela
Po volumenu robne razmene, Kina je i dalje na dalekom drugom mestu po značaju za Srbiju – iza Nemačke. Ali, dok je srpski deficit u trgovini sa Nemačkom oko pola milijarde evra godišnje, onaj sa Kinom iznosi čak 3,4 milijarde.
To bi trebalo da ublaži sporazum o slobodnoj trgovini koji stupa na snagu od jula. Po Vučićevim rečima, Srbija će velikoj Kini prodavati više voća, povrća, rakije i vina.
Vladisavljev ukazuje da je Kinu u „panteonu spoljnopolitičkih partnera Srbije“ učvrstila pomoć na početku pandemije kada je Kina slala vakcine i medicinsku opremu.
Tada su po Beogradu istaknuti bilbordi sa natpisom „Hvala, brate Si“. Pomoć Evropske unije od preko sto miliona evra uglavnom je prećutkivana.
Jer, radi se i o velikoj politici. Kina je, zajedno sa Rusijom, sila koja ima moć veta u Savetu bezbednosti gde podržava srpska stanovišta o Kosovu i drugim temama.
Za Srbiju je, kaže Vladisavljev, Kina „foto-robot savršenog prijatelja“ i dobrodošla za pokušaj balansiranja između Zapada i Istoka. „Kina preuzima ulogu dominantnog igrača koji se stavlja u kontekst takmaca Zapadu. U Srbiji, gde je antizapadni narativ izuzetno razvijen, javno mnjenje traži da postoji takav akter.“
To je, dodaje on, trn u oku EU i SAD koje Balkan tradicionalno gledaju kao svoju sferu uticaja. „Iz toga proističe zabrinutost da bi Srbija mogla, ako ikada uđe u EU, da bude čvorište kineskog interesa koji bi se tako integrisao u sisteme EU.“
Ali, i neki stručnjaci u Kini imaju slične bojazni, samo u obrnutom smeru.
U svetlu sve jačeg rivaliteta SAD i Kine, i Evropska unija polaže na taktiku smanjivanja zavisnosti od Kine, a Srbija je pak upućena na EU, pišu politikolozi Fang Jiongšeng i Jian Junbo sa Univerziteta Fudan u Šangaju.
„Poslovi kineskih kompanija u Srbiji mogli bi tako da nazaduju, što bi se na kraju negativno odrazilo na prijateljstvo dve zemlje“, napisali su oni u gostujućem članku za kineski „The Paper“ krajem prošle godine.