Stari sjaj Arnaudije, tri decenije nakon rušenja

Pre tačno osam godina na hiljade vernika iz svih krajeva Bosne i Hercegovine stiglo je u Banjaluku kako bi uveličali otvaranje u ratu porušene Ferhat-pašine džamije. Znatno manje stiglo ih je u grad na Vrbasu osam godina kasnije na otvaranje obnovljene džamije Arnaudija, koja je u noći sa 6. na 7. maj 1993. srušena i čiji su ostaci odvezeni na obližnje deponije ili bačeni u Vrbas.

Sedam godina trajala je obnova džamije Hasana defterdara, poznatije kao Arnaudija, što je za vernike značajan događaj. Time je završen ciklus obnova svih porušenih verskih objekata u Banjaluci.

„Verujemo da je ovo nešto na osnovu čega konačno možemo da stavimo tačku na ono što se dešavalo pre i da krenemo napred. Da razvijamo međuljudske odnose i da Bošnjaci sada ovde mogu da dišu punim plućima“, kaže predsednik Izvršnog odbora Medžlisa Islamske zajednice Banjaluka Ismir Husedžinović.

Poruke pomirenja

Da napune pluća u Banjaluku su stigli vernici iz svih krajeva BiH, najviše sa prostora Krajine.

Saima Čehajić i Mersiha Bečić pamte Arnaudiju kakva je bila pre rata i njenog rušenja. Stigle su iz Gradiške odakle su otišle u Švedsku odmah nakon njenog rušenja.

„Znači nam mnogo. Za suživot, za sve. Ja se sećam pre rata kakva je bila. Sada je nekako ulepšana, ali sija starim sjajem“, kaže Saima, dok se na njenu priču nadovezuje Mersiha.

„Pamtim kada je srušena i to mi je bilo najteže u životu. Otišli smo tada u Švedsku, sada smo se vratili. Uništeno je sve bilo, ali šta možemo. Iako je sve isto stalno, ne gubimo nadu da će biti bolje“, priča Mersiha.

Pomirljive poruke stigle su od gradskih i republičkih vlasti, koje su delom učestvovale u obnovi, ne samo Arnaudije, nego i ostalih porušenih verskih objekata. Protiv Republike Srpske vođen je i spor pre desetak godina u kojem je Islamska zajednica tužila vlast tog entiteta tražeći nadoknadu materijalne štete za 16 porušenih džamija u iznosu od 128 miliona maraka.

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Banjaluci iz 2009. prihvaćena je tužba Islamske zajednice, ali je Vrhovni sud Republike Srpske odlučujući po reviziji Pravobranilaštva, reviziju odbio. Nakon toga, Islamska zajednica je uputila apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, koji je apelaciju odbacio kao neosnovanu.

Zastara odštetnog zahteva

Osnovni argument za odbijanje nije bio meritum odluke, odnosno odgovornost za rušenje džamija, već zastara. U odluci sudova je navedeno da je tužba trebalo da bude upućena najkasnije tri godine od rušenja džamija, a ne od završetka rata kako je Islamska zajednica uradila.

Najveći deo odštetnog zahteva odnosio se na dva kulturno-istorijska spomenika, Ferhadiju i Arnaudiju, na koje se odnosi 32, odnosno 15 miliona maraka. Islamska zajednica kao jedan od ključnih dokaza isticala je da su „svi verski objekti minirani ili zapaljeni od aprila do septembra 1993. godine u vreme policijskog časa, kada je samo malom broju osoba bilo omogućeno kretanje, uključujući policiju, vatrogasce, hitnu pomoć i druge službe“.

Tri decenije kasnije, oni koji su na čelu Banjaluke, ali i RS, šalju poruke pomirenja i suživota, navodeći da je čin rušenja verskih objekata bio velika greška.

„Rušenje ove džamije bila je greška, bio je čin bezumlja“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik, koji je od okupljenih građana dobio aplauz, pa nastavio.

„Džamija svedoči tome da na ovom prostoru može da živi mir. Svako ima pravo da bude svoj, može da bude drugačiji, pripadnik jednog, drugog, petog naroda, ali svi zajedno moramo da gradimo mir. Upravo ovde želimo da pokažemo našu sposobnost te vrste“, rekao je Dodik, ne sporeći da poruke koje političari šalju poslednjih meseci ne idu u prilog tome.

Uzavrelo smirivanje

„Političari uzavrelih strasti šalju razne poruke, ali jedino što preostaje u našim životima jeste da mirno proživimo ovaj život, da svi imamo jednaka prava, gde god živeli“, zaključio je Dodik, u nešto drugačijem obraćanju od uobičajenog.

Reisul ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein ef. Kavazović, izrazio je nadu da će obnove banjalučkih džamija vratiti stari duh otvorenosti Banjaluci i osnažiti dobre međuljudske odnose. Podsetio je na Murata Badića iz Cazina koji je preminuo od posledica kamenovanja tokom postavljanja kamena-temeljca za obnovu Ferahadije 2001. godine.

„Današnjim ponovnim otvaranjem ove drevne građevine, koja je vekovima bila utočište dobrih ljudi, mi ispravljamo makar deo nepravde prema ovom gradu, njegovoj istoriji i njegovim stanovnicima“, rekao je Kavazović, ističući da obnova svih 16 džamija svedoči o kulturi u kojoj je uvek bilo mesta za sve.

Džamije u Banjaluci obnovljene su uz veliku podršku Turske, čiji je predsednik Uprave za verske poslove Ali Erbas, prisustvovao otvaranju Arnaudije, izgrađene na tom mestu pre gotovo pet vekova. Poručio je da je banjalučka lepotica važna u istorijskom i arhitektonskom smislu i da će dati veliki doprinos razvoju kulture prijateljstva, mira i suživota u regionu.

Velika uloga Turske

„Velika je stvar podizanje ove džamije koja je do temelja srušena 7. maja 1993. godine, na Dan džamija u Bosni i Hercegovini. Rekonstrukcija Arnaudija-džamije je manifestacija naše verske dužnosti prema džamijama i odanosti našim precima. S obzirom na istorijsku priču ove džamije, koja je proglašena nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, možemo reći da ona nije samo džamija. Ona je kultura bratstva, prijateljstva, zajedničkog života i u izvesnom smislu savesti čovečanstva“, rekao je Erbas.

Šabanu Seimoviću iz Busovače, nikakve političke poruke nisu mogle da stanu na put dolasku u Banjaluku. Svestan je kaže da su političari i njihove poruke koje šalju svakog dana, osnovi problem za BiH. Narodi bi se, poručuje, sve dogovorili.