Stari motori na izdisaju, baterije na čekanju
19. decembar 2020.
Korona će proganjati automobilsku industriju čak i kad pandemija prođe, kaže za DW Ferdinand Dudenhefer, šef Centra za automobilska istraživanja (CAR) u Duizburgu. Slabljenje ekonomije novac preusmerava na preče stvari, pa zato ovaj stručnjak kaže: „Automobilsko tržište u Evropi će dugoročno biti slabašno.“
Pritisak na branšu je porastao još pre izbijanja pandemije. Prelazak na električne modele traži velike investicije, zbog čega proizvođači drugde pribegavaju merama štednje i otpuštanjima radnika.
Raste i doza nesigurnosti kod mušterija. Za koji pogon se odlučiti prilikom kupovine novog automobila? Električna vozila su skupa, tehnologija za baterije i infrastruktura za njihovo punjenje ni izbliza nije usavršena. Motorima s unutrašnjim sagorevanjem je, čini se, odzvonilo – pogotovo u kontekstu zaštite životne sredine.
I onda je uz sve to zabeležen osetan privredni pad zbog pandemije. Prodaja novih vozila u Nemačkoj je ove godine umanjena za više od petine, pokazuju podaci CAR. To ne znači da se ljudi odriču automobila, naprotiv – u Nemačkoj je do početka oktobra registrovano novih 460.000 ličnih vozila te ih sada ima 48,2 miliona.
Zaključak se nameće – ljudi duže voze starije automobile i ređe nabavljaju nove nego što su to činili do sada.
Državne subvencije
Država ne želi da se ljudi voze u starudijama nego da, ako može, kupuju električne automobile. Najveća premija za nabavku vozila na bateriju je 9.000 evra, i produžena je do kraja 2025. godine.
Uz to je autoindustrija najvažnija grana nemačke ekonomije. Od nje zavisi barem dva miliona radnih mesta.
„Nalazimo se u prelaznoj fazi kada e-mobilnost izlazi iz niše”, kaže za DW Štefan Bracel, direktor Centra za auto-moto menadžment. „Sledeće godine će udeo električnih vozila u broju novih registracija iznositi oko 15 odsto. To je već relevantan udeo.“
Bracel je uveren da je zbog državnih subvencija javnost sve otvorenija prema elektro-mobilnosti i sve spremnija da batali benzince i dizelaše. „Osim same visine podsticaja tu je i signal koji stiže od politike – da više nema subvencija za motore s unutrašnjim sagorevanjem. Elektro-mobilnost je u budućnosti na prvom mestu.“
Problem sa infrastrukturom
Veliki problem je pritom izgradnja infrastrukture, odnosno mreže „punionica“. Od oko 48,2 miliona ličnih vozila na nemačkim drumovima, oko dve trećine su benzinci, 31 odsto dizelaši, a samo 2,2 odsto imaju hibridni ili električni pogon. Čist električni pogodn ima ukupno 223.000 vozila.
U Nemačkoj u ovom trenutku postoji oko 33.000 javno dostupnih punjača za elektromobile. To u proseku znači samo sedam vozila po priključku – a to nije dovoljno da bi takve punionice bile komercijalno isplative, kaže Dudenhefer.
Poređenja radi,
Kad bi se i u Nemačkoj, kao nedavno u Velikoj Britaniji, objavila zabrana prodaje automobila sa motorima sa unutarnjim sagorevanjem od 2030, onda bi proizvođači energije sami, bez ikakvih subvencija, već sad otvorili tržišnu utakmicu oko najboljih lokacija za javne punionice, smatra njemački stručnjak. I to iz jednostavnog razloga – upravo na tim lokacijama bi se u budućnosti mogli ostvariti najveći prihodi.
„Naš problem u Nemačkoj“, kaže Dudenhefer za DW, „nije kreiranje političkih uslova za tržišnu konkurenciju, već činjenica da se problemi zatrpavaju novcem poreskih obveznika.“
Izgradnja mreža
Štefan Bracel smatra da se kod pitanja izgradnje mreže punjača radi o svojevrsnom „maratonu“. Jer, to zahteva i obnavljanje dalekovoda tako da izdrže porast opterećenja kada stanovnici gusto naseljenih područja navale na punjenje automobila.
Jer, u pitanju nije obično punjenje uporedivo sa, recimo, mobilnim telefonom. Moćni punjači mogli bi za svega 15 minuta da napune bateriju automobila tako da se može prevaliti 150 kilometara. Bez toga, elektromobili ne mogu da služe za duži put već samo za povremenu gradsku vožnju.
Pa ipak, Bracel se usuđuje na prognozu: „Mislim da ćemo u tridesetim godinama ovog veka doživeti da motori s unutrašnjim sagorevanjem postanu rariteti na drumu.“