Srpska ekonomija – manevar u tesnacu

Poziv predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na razgovore ukazuje na spremnost nove vlade da se sa ovim problemima suoči. Ali ispunjavanje obećanja datih uoči nedavno održanih izbora biće veoma teško, prenosi Fajnenšel tajms. Vladajuća koalicija koju predvode nacionalisti i socijalisti veruje da postoji način da se ohrabre investitori i povrati poverenje međunarodnih finansijskih institucija.

Prvi potezi nove Vlade Srbije, a to znači veća kontrola Centralne banke i izbor novog guvernera NBS (funkcionerke SNS-a), izazvalo je burnu reakciju u Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu. Uostalom, to je i dovelo do lošije ocene kreditne stabilnosti agencije Standard i Purs. Težnje novih vlasti u Beogradu ka ekspanzivnijoj fiskalnoj politici takođe su dovele do veće nervoze tržišta.

Vlada Srbije nema drugu opciju

Međutim, ako se u obzir uzme stanje u državnoj kasi i kritičnim finansijskim problemima sa kojima se nova vlada suočava, Srbija teško da ima drugog izbora sem da se ponovo okrene MMF-u, koji će gotovo izvesno zahtevati čvršću, a ne labaviju fiskalnu politiku.

„Ne verujem da vlada uopšte ima neku drugu opciju”, kaže Jovan Kovačić, politički savetnik i predsednik nezavisnog naučno-istraživačkog udruženja „Most Istok-Zapad“ za Fajnenšel Tajms. Kovačić tvrdi da Srbija nije bankrotirala, ali da je veoma blizu insolventnosti. „Drugim rečima, sada kad je izabran novi guverner, zbog čega su neki izrazili zabrinutost, sve bi trebalo obaviti veoma brzo. Vlada je sebe saterala u ćošak, sada mora da ostvari rezultate na drugim područjima“, dodaje Kovačić.

U razgovor za FT, Kovačić kaže da pojedini članovi vlade smatraju kako su zamerke MMF-a „neprijatne“. Međutim, vlada Srbije ima veoma ograničen prostor za manevrisanje. Raspolaganje finansijskim rezervama Centralne banke kako bi se finansirao deficit – teoretski izvodljiv na osnovu usvojenih izmena Zakona – moglo bi pre da dovede do inflacije. Prema tom problemu Srbija je do sada bila veoma oprezna, poučena sa iskustvom koje je devedesetih imala sa hiperinflacijom.

Devalvacija dinara smanjila cenu rada?

Mihael Šmit, šef delegacije u razgovorima sa srpskim zvaničnicima ispred nemačke Privredne komore, tvrdi da će novi dogovor sa MMF-om iz ugla nekih investitora biti od velikog značaja, ali da to nije jedina stvar na koju će obratiti pažnju. „Investiranje je postalo rizičnije. Finansijski investitori su veoma obazrivi u poslovanju u regionu. Čak i oprezniji kada je o Srbiji reč, jer je ona do sada ostvarivala bolje rezultate nego Hrvatska i Mađarska, a sada ima lošiju ocenu kreditne stabilnosti. Ti investitori su trenutno nesigurni zbog stava novih vlasti o različitim pitanjima, posebno poreskoj politici. Da li će porez biti veći i da li će podrška za investitore ostati na istom nivou kao do sada“, upozorava Šmit.

On smatra i da bi Srbija mogla bolje da iskoristi fondove za ulaganja u infrastrukturu, institucija poput Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a da je devalvacija dinara umanjila cenu rada i zemljišta, u industrijskom sektoru, ali i maloprodaji. Sudbina srpske privrede je neizvesna, ali ne i bez nade, zaključuje Fajnenšel tajms.

Priredio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević