Sredozemno groblje

Ne postoje spiskovi putnika, ne znaju se njihova imena, niti ima brodova kojima se ti ljudi prevoze, a koji bi zaslužili da se nazovu „plovilima“. Izbeglička ruta preko Sredozemnog mora sve više postaje lutrija u kojoj su ulozi – život i smrt. Tokom protekle sedmice na obale Italije pristalo je 13.000 izbeglica, oko 900 ih je poginulo. O najtežoj nesreći saznalo se tek na osnovu iskaza preživelih. Oni su Đovani di Benedeto i njenim kolegama iz organizacije „Save the Children“ ispričali da su ka Italiji krenuli u sredu (25.5.) iz luke Sabrata. Krenulo se sa dva stara ribarska brodića. Jedan je bio bez motora pa je s drugim brodom bio povezan konopcem.

„U četvrtak ujutro u drugi brod počela je da prodire voda. Neke izbeglice su skočile u more kako bi plivajući pokušale da se domognu prvog broda. Nekoliko njih uhvatilo se za konopac kojim je drugi brod bio povezan sa prvim. Nakon toga je konopac presečen, a drugi brod je potonuo“, prenosi Di Benedeto.

Stotine mrtvih

Može samo da se pretpostavlja koliko je bilo izbeglica na drugom brodu. Spasilačke ekipe pretpostavljaju da se radi o oko 500 ljudi. Još jedan brodić potonuo je u petak ujutro (27.5). Spasioci su iz mora izvukli 45 tela, među kojima su i tela brojne dece. Niko ne zna koliko putnika se nalazilo na tom brodu.

„Proteklih dana situacija se radikalno pogoršala. Samo protekle sedmice potonula su najmanje četiri broda. Govorimo o brodovima u vrlo lošem stanju prenatrpanim ljudima. Reč je i o gumenim čamcima na kojima izbeglice umiru od trovanja izduvnim gasovima iz motora“, kaže Di Benedeto.

Najviše izbeglica iz Afrike

Većina izbeglica koje pristižu poreklom su iz Afrike. Najviše je Somalijaca, Eritrejaca i ljudi iz zapadnog dela Afrike. Oni su u Libiji izloženi nasilju lokalnih milicija koje, osim što terorišu stanovništvo, takođe deluju i kao krijumčari ljudi.

Mnoge izbeglice na obale Italije pristižu teško povređene, prenosi Paola Maconi iz organizacije „Lekari bez granica“: „Ti ljudi često ne žele ni da se ukrcaju na te brodove. Oni koji se tome opiru bivaju ubijeni. Ljudski život tamo ne vredi ništa.“

A na obali Libije na prevoz ka Evropi čekaju hiljade ljudi. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Libiji se nalazi od 700.000, do milion izbeglica. Vlada Italije zato povećava politički pritisak na Evropsku uniju da konačno pokrene pregovore sa afričkim državama. Cilj je da se s tim državama postigne sličan dogovor o povratku izbeglica kao sa Turskom.

„Italija je primer za druge zemlje“

Odlučujući korak u tom pravcu je ipak stabilizacija prilika u Libiji, napominje ministar unutrašnjih poslova Italije Anđelino Alfano: „Ukoliko nam pođe za rukom da sklopimo sporazum sa Libijom u kojoj bi se situacija stabilizovala, onda bi moglo doći i do poboljšanja situacije u kojoj se sada nalazimo.“

Iako vodama Sredozremnog mora neprestano patroliraju i deluju spasilačke ekipe mornarice, obalske straže i raznih privatnih organizacija, Italija još ne govori o potrebi proglašenja vanrednog stanja. Broj novih izbeglica nalazi se otprilike na nivou onoga što se beležilo i prošle godine, objašnjava italijanski premijer Mateo Renci. Italijanska služba za prihvatanje izbeglica nije pred kolapsom. Naprotiv, Italija je „model za Evropu i ceo svet“, tvrdi Renci.