Srbiji zvanične pohvale i nezvanične kritike

Činjenica da je Srbija u poslednjih godinu dana, što je period na koji se i odnosi poslednji izveštaj o napretku, ušla u pregovore o članstvu kao poslednju fazu evrointegracija, govori o prvenstveno pozitivnoj oceni koju je zaslužila i dobila od Evropske komisije. „Kao zemlja koja sad pregovora o članstvu, Srbija ima nove obaveze i nove mogućnosti. Ona je u prvoj fazi pregovora pokazala visok nivo predanosti i profesionalizma. Sada je vreme da nastavi sa reformama u oblasti vladavine prava, reformi državne uprave i ekonomskom upravljanju i ključno – da senastavi rad na normalizaciji odnosa sa Kosovom“, izjavio je odlazeći komesar za proširenje Štefan File.

Međutim, Srbija i dalje čeka otvaranje prvih poglavlja u pregovorima. Diplomatski izvori u Briselu kažu da među zemljama članicama još nema dogovora o tome kada će prva poglavlja biti otvorena, ali da su trenutno svi izgledi da se to desi tek sledeće godine. Kad god da se to desi, ostaće zacrtana činjenica da EU u narednih pet godine neće primati nove članice. U Direktorijatu zaduženom za pregovore o proširenju u okviru nove Evropske komisije kažu da ni uz „najbolju volju, pregovarače i efikasnost u pregovorima“ Srbija ne može doći do članstva u EU do kraja 2019. godine, ali da taj period može iskoristiti kako bi se što bolje pripremila za sledeći krug proširenja Unije.

Razilaženja u spoljnoj politici

Osim opštih mesta na koja se uvek ukazuje u izveštajima Komisije, u ovogodišnjem se posebna pažnja poklanja usklađivanju spoljne politike sa Briselom. To je, kako kažu zvaničnici EU, jedna od oblasti gde je došlo do nazadovanja u saradnji sa regionom zapadnog Balkana i Turskom. U slučaju Srbije, praktično slaba saradnja oslikava se u malom broju spoljnopolitičkih deklaracija EU sa kojima se saglasio zvanični Beograd.

File naglašava da pitanje sankcija prema Rusiji još nije na agendi razgovora sa Srbijom, niti je to trenutno deo „ugovorene obaveze“ koji Srbija ima sa EU, ali da je „visok nivo usklađenosti“ spoljnih politika okvir za otvaranje poglavlja 31. Istovremeno, u Evropskoj komisiji podsećaju Srbiju, da kao članica Energetske zajednice, ima obavezu da svoju saradnju sa Ruskom Federacijom u okviru izgradnje Južnog toka uskladi sa evropskom politikom i principima u ovoj oblasti, što trenutno nije slučaj. Nezvanično se u evropskim diplomatskim krugovima čuje upozorenje da Rusija predstavlja političko-ekonomsku „pretnju“ i pritisak za zemlje u procesu evrointegracija.

Pravosuđe, korupcija, mediji…

Evropska komisija pozitivno je ocenila parlamentarne izbore u Srbiji, rad vlasti na evropskim pitanjima, korake sprovedene u pravcu zaštite ljudskih prava. Posebno se podvlači „ozbiljan start“ ekonomskih reformi, usvajanje zakona o radu, privatizaciji i stečaju, platama i penzijama. U Evropskoj komisiji naglašavaju da je pored usvajanja zakona još bitnija njihova primena u praksi. Insistiranje na sprovođenju dogovorenog posebno je naglašeno u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom. Podseća se da će 35. poglavlje, u koje su smešteni odnosi Beograda i Prištine, biti otvoreno među prvima te da će ostati u fokusu tokom čitavih pregovora.

Pohvala nema kada se radi o slobodi medija, za koju u Briselu kažu da bi mogla da ima „odlučujuću ulogu“ u pregovorima. Navodi se da je u toj oblasti došlo do „zabrinjavajućeg pogoršanja stanja“ ne samo u Srbiji već u celom regionu. Dodaje se da EU ima ograničene instrumente da utiče na stanje u medijskom krajoliku u zemljama koje teže EU. Pored slobode medija, kao značajne boljke ocenjene su reforma pravosuđa, vladavina prava, borba protiv korupcije i efikasnost javne administracije.