Srbiji maksimalno sužen manevarski prostor

Plan konsultacija koji su u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova dve zemlje Nikola Selaković i Sergej Lavrov je, prema rečima srpskih vlasti, običan tehnički dokument, kakav se inače potpisuje i sa drugim zemljama, i on je samo plan bilateralnih sastanaka u naredne dve godine. Beogradski mediji su čak i objavili kompletan tekst, i pri tome se naglasilo da u tom planu nema nikakvih napomena o bezbednosnim pitanjima.

Tajming samog potpisa je ipak izazvao podozrenje u zapadnim prestonicama, i to je bio razlog da američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil zatraži objašnjenje od srpskih vlasti. Nakon uvida u dokument, Hil je izjavio da „u njemu nema ničeg posebnog, ali da je Rusija želela taj plan kako bi opravdala svoj rat u Ukrajini“.

Oštro su reagovali i u evropskim prestonicama. Tako Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže da je to „udarac na proširenje Evropske unije“. Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo, smatra da je to „veliki skandal“, i da je to „možda signal za nas da zamrznemo pregovore sa Srbijom“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić s druge strane navodi da je, nakon potpisivanja tehničkog dokumenta s Rusijom, „krenulo ludilo i histerija“, i to, kako ona ocenjuje, zbog „hrabrog i iskrenog govora Aleksandra Vučića u Ujedinjenim nacijama“.

-pročitajte još: „Vučić hoda po geostrateškom konopcu“

Pogrešno vreme i mesto

U normalnim vremenima taj potpis ne bi predstavljao bilo kakav problem, ističe za DW Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku. „Ali to se desilo u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Taj potez je suštinski bio od neke koristi za Rusiju – da pokaže kako još uvek ima nekog saveznika i zemlju s kojom sarađuje, ali nije bio ni od kakve koristi za Srbiju.“

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da je reč o „nespretnom, ali planiranom potezu srpskih vlasti da antagonizuju odnose sa Vašingtonom i Briselom“.

„Deluje mi da je Moskva pritiskala Beograd da dođe do tog susreta, kako bi se prenele neke poruke koje se ne bi mogle preneti direktnim putem u ovim okolnostima. A koje su to poruke koje je predsednik Vučić dobio od Putina, videćemo u narednim danima. Zanimljivo je pri tom da je ministar Selaković preterano reklamirao taj susret, i kao da se želelo da se dodatno iritira Brisel, iako je Srbija zemlja kandidat za EU“, ocenjuje sagovornik DW.

Kako zaštititi sopstveni interes?

Kritičari srpskih vlasti su i ovu situaciju iskoristili da zbog reakcija SAD i EU upozore da je to još jedan dokaz da je Srbija izgubila svoj suverenitet, i da njenu spoljnu i unutrašnju politiku diktiraju zapadne ambasade. Suzana Grubješić kaže da su te „reakcije Amerike i Evrope bile očekivane“.

„To nam samo dodatno kazuje da se maksimalno suzio prostor za vođenje dosadašnje spoljne politike na izbalansiran način – dobri odnosi sa svima, strateški cilj EU, to će biti teško nastaviti u doglednoj budućnosti. Više nije pitanje kako sarađivati sa Rusijom, nego kako zaštititi sopstveni interes“, napominje Grubješić.

Kritičari stranog uticaja na političke odluke u Srbiji su vrlo glasni samo kada je reč o pritisku koji smatraju da dolazi sa Zapada, primećuje Naim Leo Beširi. „Kada taj uticaj evidentno postoji iz Rusije ili Kine, ti kritičari su ekstremno tihi. Režimskim kritičarima uvek odgovara taj pritisak koji dolazi iz Moskve i Pekinga, ili recimo Ankare, ali im smeta ako dolazi iz Brisela ili Vašingtona. Srbija jeste suverena zemlja, ali naivno je misliti da se efekti nekih političkih odluka završavaju na granicama tih zemalja“, smatra direktor Instituta za evropske poslove.

-pročitajte još: „Moskva Srbima ne veruje“

Sankcije – ali Srbiji?

Reakcije Evropske unije uglavnom se svode na izjave poslanika Evropskog parlamenta, koji se i inače bave regionom. U njima se Srbija ponovo poziva da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. Pojedini opozicioni političari u Srbiji upozoravaju da, ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji, postoji opasnost da EU uvede neku vrstu sankcija Srbiji, među kojima je i prekid pregovora sa EU. Sagovornici DW ne isključuju ni tu mogućnost, ali i misle da se neki potezi ipak neće povući.

Suzana Grubješić tako ukazuje na činjenicu da „ni sa jednom zemljom do sada nisu prekidani pregovori, čak ni sa Turskom, tako da ne mislim da će se pribeći toj meri. Ali, gradi se narativ o tome da Srbija nije pouzdan partner, da je okrenuta Rusiji i da zapravo ne želi da uđe u EU. Tu zapravo i leži najveća opasnost za Srbiju“, smatra Suzana Grubješić.

Vreme ističe

Trenutak kada bude formirana nova srpska vlada poslednji je momenat kada moraju da budu uvedene sankcije Rusiji, smatra Naim Leo Beširi i dodaje da, „ukoliko Srbija to ne uradi, vrlo brzo se možemo suočiti s postepenim uvođenjem sankcija. Nadam se da do toga neće doći, i da će ta kupovina vremena Aleksandra Vučića, koji se nadao brzom završetku rata u Ukrajini, biti stvar prošlosti i da će prevladati jedna racionalnija odluka, a to je uvođenje sankcija Rusiji.“

Nije nemoguće da mi postanemo predmet sankcija, misli Suzana Grubješić. Ona kaže da je „taj prostor za manevar dodatno sužen nakon objavljivanja ruske mobilizacije, jer je to, po mom mišljenju, stvarni početak rata u Ukrajini i situacija se dodatno zakomplikovala“, zaključuje potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.